Из медија - Архива

Извор: Блиц

Б92 -  Родољуб Шабић: Све што је настало у раду или у вези с радом власти у начелу би требало да буде доступно грађанима и јавности. Закон наравно, као и закони других демократских земаља мора да резервише одређен број случајева у којима то право може да се ограничи, да их сад не лицитирам, али они су јасно препознатљиви, легитимни и демократски. Нема ту импровизација, ваше право да знате је приоритет, ово друго је само могућност.

Гост: Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја

Водитељ: Југослав Ћосић

Извор: Блиц

По закону, акт о организацији Службе повереника за информације ступа на снагу пошто га повереник донесе и сагласност на њега да Народна скупштина.

Својевремено сам, сећам се, био готово несрећан јер се сагласност на први такав акт чекала скоро пола године. За то време није било Службе, ни могућности да се    ико запосли. Коначно формирана, Служба је почела опрезно, са неколико пута мањим бројем радника од предвиђеног, што се брзо показало као недовољно. Али   усклађивање са новим законима, макар из само формалних разлога, тражило је опет измене организационог акта. И сагласност на њега, и то што брже, јер и   сад се нико није могао запослити - стари акт је био непримењив јер је незаконит а нови јер нема сагласности.  

Недавно је, у Народној скупштини, на скупу посвећеном питањима реституције одговарајући на протесте присутних због мањка транспарентности у поступању власти у вези са реституцијом представник Владе, потпредседник Ђелић уз остало рекао: „Прошло је време када Вам је требао Родољуб Шабић, све податке ставићемо на Интернет“.

После проблема у многим земљама, „Гугл" ће Родољубу Шабићу морати да гарантује заштиту приватности и личних података српских грађана

„Гугл" већ користи технологију за замагљивање лица и регистарских таблица, а сваки појединац мора имати право да тражи замагљивање било ког дела слике, који садржи податке о њему лично, његовом аутомобилу и кући, каже на вест о доласку „стрит вјуа" у Србију Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Компанија „Гугл" недавно је и формално затражила од повереника да овде почне да ради на свом пројекту „Стрит вју" или „Преглед улице". Он подразумева да возила корпорације из Калифорније крстаре улицама, снимају околину и тако добијене снимке користе у оквиру „гуглове мапе". Услуга омогућава корисницима да виде, на пример, улице Београда онаквим какве оне заиста јесу, са стварним зградама, кућама и радњама. Невоља је, међутим, што камере могу да сниме и људе и њихове активности, у неким земљама „ухватиле" су и дворишта и ентеријер кућа, па су грађани у европским земљама упозорили да америчка компанија мора да води рачуна о заштити приватности појединаца. „Гугл" је због тога имао проблема у више европских земаља, а српски повереник каже да ће захтевати од „Гугла" да поштује стандарде заштите приватности, односно заштиту података о личности утврђене нашим законима и међународним документима. Зато се поставља питање шта ће корпорацијски аутомобили смети да снимају, а шта не.

– „Гуглови" аутомобили снимају, односно сакупљају слике са нивоа улице. На њима се види оно што би људско око видело са исте позиције. Наравно, не приказује се све у реалном времену нити ће се све снимљено видети на финалном снимку, јер одређене ствари морају бити замагљене – објашњава Шабић.