Саопштења - Архива

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности окончао је поступак надзора у Клиници за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић" и Министарству здравља покренут поводом појављивања података и докумената о здравственом стању грађанина А.К. у емисији ТВ Пинк.

Повереник је, и у погледу основа за обраду и у погледу начина обраде података о личности у конкретном случају, констатовао низ пропуста и незаконитости и с тим у вези су и клиници и министарству упућена одговарајућа упозорења.

Повереник је, будући да оцењује да уочени недостаци и пропусти представљају законом утврђене кажњиве прекршаје, поднео захтеве за покретање прекршајних поступака против Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић" и Славице Ђукић Дејановић директорке клинике, као и против Златибора Лончара министра здравља (против министарства по закону се не може водити прекршајни поступак).

Имајући у виду да је у поступку надзора утврђено да документ који је коришћен у емисији ТВ Пинк представља истоветну, верну копију оригиналног документа који је сачињен у клиници, а потом прослеђен, Повереник налази да постоје основи сумње да је почињено кривично дело из члана 146. став 3. КЗ због чега је поднео и кривичну пријаву надлежном тужилаштву.

Будући да је Министарство здравља у изјашњењу датом на захтев повереника навело да су конкретни подаци односно здравствена документација тражени од стране МУП-а и њему прослеђени, кривична пријава је поднета против НН службеног лица из Клинике "Др Лаза Лазаревић" или Министарства здравља или Министарства унутрашњих послова. На тужилаштву је да применом метода и овлашћења која оно има на располагању, а која Повереник нема, утврди конкретно лице и предузме даље одговарајуће кораке.

У вези са целим случајем повереник Родољуб Шабић изјавио је и следеће:

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности обавештен је од стране Министарству унутрашњих послова да је министарство поступајући по упозорењу Повереника уништило до сада формиране евиденције са подацима о лицима којима су продаване улазнице за спортске утакмице "повећаног ризика".

Повереник оцењује да је добро и у складу са законом и да представља допринос смањењу ризика евентуалне злоупотребе личних података грађана то што је министарство овако реаговало, a на исти начин оцењује и то што је министарство поступајући по истом упозорењу инструктивном депешом обавестило све подручне полицијске управе о начину поступања приликом обраде ових података о личности.

Повереник је претходно спровео надзор над применом Закона о заштити података о личности од стране МУП-а, а потом упозорио министарство да врши недозвољену обраду података о личности формирајући трајно овакве збирке података које добија од организоватора спортских приредби, односно вршећи њихову обраду и након што је сврха остварена.

Повереник (не улазећи у стварну функционалност одредби Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, као и у скромне ефекте овог закона) указује да је закон за сврху имао идентификацију лица ради евентуалног покретања прекршајног или кривичног поступка и уколико потреба за идентификацијом више не постоји (починиоци су идентификовани или није било прекршаја и кривичних дела на приредби) сврха података је остварена а даља обрада недозвољена.

Повереник такође оцењује да су скромни ефекти, као и веома недоследна примена одредби Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама добар повод за преиспитивање његових одредби, како са становишта заштите података о личности, тако и из других разлога.

Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности се обраћа све већи број грађана, поводом активности политичких странака у виду посета страначких активиста њиховим становима, што доживљавају као узнемиравање, а често и као недозвољену обраду података о личности.

Повереник није ни надлежан ни у могућности да било кога спречи у нежељеној посети становима грађана али, иако би требало да је сувишно, подсећа грађане да немају никакву обавезу да страначке активисте примају као и да одговарају на њихова питања, да то зависи искључиво од њихове воље.

Повереник оцењује да је индикативно то да су грађани, бар на папиру, низом одредби о заштити потрошача, у више закона, заштићени од нежељених посета трговаца, посредника, пружалаца услуга, али да нема законских одредби које би их штитиле од сличних узнемиравања од стране страначких активиста. Вредно је пажње надлежних, они би морали да оцене да ли за одржавање овакве разлике постоје оправдања.

Поводом сумњи да страначки активисти приликом поменутих посета врше неовлашћену обраду података о личности, Повереник још једном подвачи да правни основ за било какву обраду података о личности могу бити само, или законско овлашћење или слободно дат пристанак појединца о чијим подацима се ради. Без иједног од та два основа ради се о недозвољеној обради података о личности што значи да онај који такву обраду врши чини прекршај предвиђен чланом 57. Закона о заштити података о личности.

А поводом сумњи да страначки активисти користе званичне бирачке спискове односно изводе из бирачких спискова, Повереник посебно наглашава да недозвољено давање, саопштавање или употреба у сврху за коју нису намењени, података о личности који се прикупљају, обрађују или користе на основу закона, представља кривично дело прописано одредбама члана 146 Кривичног законика. Посебан, најтежи облик овог кривичног дела постоји када га изврши службено лице и за њега је запрећена казна затвора до три године. С тим у вези, повереник изражава забринутост и незадовољство због чињенице да јавна тужилаштва и поред присуства низа основа сумњи да је извршено више оваквих кривичних дела, не предузимају очекиване активности.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је писмом упућеним на адресе више стотина органа власти упозорио на њихову дужност из члана 43. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја који обавезује све државне органе, органе територијалне аутономије, органе локалне самоуправе и организације којима је поверено вршење јавних овлашћења на достављање годишњег извештаја о радњама предузетим у циљу примене овог закона, и прописује садржину извештаја.

Извештаји државних органа које треба да доставе до 20.јануара наредне године, представљају основу за израду годишњег извештаја о стању у области слободног приступа информацијама од јавног значаја и области заштите података о личности, који Повереник у марту сваке године, за претходну годину, подноси Народној скупштини, а доставља председнику Републике, Влади и Заштитнику грађана.

Повереник је органе власти упозорио и на то да је недостављање извештаја чланом 48. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја утврђено као кажњив прекршај.