Саопштења - Архива

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је током новембра 2015. извршио анализу информатора о раду шест органа јавне власти из члана 22. ст. 2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја - Владе Републике Србије, Народне скупштине Републике Србије, Председника Републике Србије, Републичког јавног тужилаштва, Уставног суда и Врховног касационог суда.

Анализа упућује на закључак да су највиши органи јавне власти у неочекиваној мери занемарили законску обавезу проактивног објављивања информација о свом раду, како у погледу приказивања ажурних информација, тако и у погледу израде информатора са свим прописаним деловима. Од шест органа само један, Врховни касациони суд, израдио је информатор о раду који је у битним елементима усклађен са законом односно Упутством за израду и објављивање информатора о раду.

Од шест државних органа чији су информатори прегледани, пет није приказало податке о средствима рада, три органа нису приказала податке о платама, четири органа нису приказала потпуне податке о јавним набавкама и четири органа није приказало податке о буџету за текућу годину.

Непријатно изненађење представља информатор о раду Народне скупштине, која је више пута била награђивана за допринос афирмисању права на приступ информацијама и транспарентност у раду, између осталог и због изузетно садржајног и редовно ажурираног информатора о раду. Ове године установљено је да недостаје део обавезних података о јавним набавкама (планови јавних набавки за 2014. и 2015. годину), а да су подаци о средствима рада неажурирани.

Свим наведеним органима, изузев Врховног касационог суда, упућени су дописи којима је указано на обавезу, значај и потребу проактивног објављивања података о раду органа јавне власти, као мере за унапређење јавности рада органа.

Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности јуче и данас се обратио већи број медија, новинара и грађана поводом изношења података о здравственом стању грађанина А.К. у емисији ТВ ПИНК.

Поводом тога Повереник упозорава да је и самим Уставом Републике Србије (члан 42) забрањена и кажњива употреба података о личности изван сврхе за коју си прикупљени, осим за потребе кривичног поступка или заштите државне безбедности. Дакле, само надлежни органи имају право и дужност да се баве и обрадом личних података прикупљених од стране других субјеката у друге сврхе, али само у сврху сузбијања криминалитета и заштите државне безбедности, а не и ван тога, поготово не у "сврху" пласирања тих података у најширу јавност.

Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољубу Шабићу је на Годишњој конференцији Виктимолошког друштва Србије која се уз учешће великог броја представника науке и струке из више земаља широм света одржава 26 и 27.11.2015, уручено посебно годишње признање - "Награда за допринос унапређењу права жртава".

Захваљујући се на признању, повереник Родољуб Шабић је подсетио да је пре 18 година био један од оснивача Виктимолошког друштва Србије, да је дуг низ година функционер друштва, да је више година седиште Виктимолошког друштва било на адреси његове адвокатске канцеларије, али да све то не би требало да буде довољан разлог за доделу једног овако вредног признања.

Повереник је оценио да разлоге за ово признање треба тражити у бројним акцијама и интервенцијама које су спроведене и у области слободе приступа информацијама и у области заштите података о личности, а које су објективно представљале допринос праву и бољем статусу жртава. С тим у вези нагласио је да без обзира на чињеницу што је у вези са свим тим акицјама лично веома експониран, оне и њихови ефекти извесно нису само његова заслуга већ су заслуга тима који је формирао, који води и на чији однос према људским правима је поносан. Због тога, рекао је, награду доживљава и као признање за рад својих сарадника и захвалио се и у њихово име. 

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да за сада познате пројекције Буџета за 2016.годину у делу који се односе на обезбеђење средстава за функционисање институције Повереника, изражавају очигледну намеру да се рад институције битно отежа односно, на нешто дужи рок онемогући.

У прилог томе недвосмислено и најбоље говори чињеница да је планирани фонд за плате запослених у служби Повереника за скоро 30% мањи од фонда који је Повереник имао на располагању током 2015. године.

Није сасвим јасно ко стоји иза овог, будући да су сарадници Повереника у комуникацији са Минстарством финансија добили информације да је "лимит одредило Министарство за државну управу и локалну самоуправу". Али не улазећи у расправу о праву једног или другог министарства, да без икаквих консултација са Повереником овако радикално погоршава услове за рад једне независне институције једна ствар је очигледна - средства која се планирају нису довољна ни за плате већ постојећег броја запослених у служби Повереника, што значи да "креатори" буџета планирају отпуштања у служби Повереника.