Саопштења - Архива

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности позива све субјекте који практикују да приликом уласка у њихове службене зграде, задржавају или копирају лична документа грађана да престану са таквом праксом.

Поверенику се све чешће обраћају грађани поводом чињенице да се при уласку у многе службене зграде, и државне и друге, суочавају са захтевом да код обезбеђења оставе своје личне карте. Многе грађане такви захтеви с правом иритирају и изазивају им дилеме у погледу основаности и законитости.

Сходно чл. 3 Закона о заштити података о личности (ЗЗПЛ), задржавање личних докумената представља обраду података о личности, а за допуштеност сваке обраде података о личности, сходно члану 8 ЗЗПЛ, фундаментална начела су сврсисходност (подаци се могу обрађивати само за утврђену сврху) и сразмерност (могу се обрађивати само у мери и на начин који је довољан за остварење сврхе).

Ако у неким ситуацијама може бити оправдано да службено лице у јавном или приватном сектору у сврху превентивне или евентуално апостериорне заштите имовине и лица, врши идентификацију лица увидом у личну карту и евентуално препише одређене податке лица (име, презиме, број и врсту личне исправе, време и разлог уласка и изласка...), то извесно не значи да је оправдано да задржава или копира личну карту, јер је то очито непотребно за остваривање сврхе обраде.

Захтев за задржавањем личне карте, у крајњој линији доводи грађане у ситуацију до крше Закон о личној карти будући да члан 21. став. 1. овог закона прописује да је лице које је по закону дужно да има личну карту, дужно, да исту носи са собом, као и да је покаже на захтев службеног лица овлашћеног за легитимисање, а и директно је супротан чл. 47. Закона о приватном обезбеђењу, који такође предвиђа само могућност увида у личну карту, не и њено задржавање.

Али, од "апстрактног" кршења Закона о заштити података о личности, Закона о личној карти и Закона о приватном обезбеђењу не мање је битно то што се без правог разлога и оправдања, неконтролисаним остављањем личних докумената (оригинала или копија) на безброј разних места значајно повећава ризик злоупотребе података, односно докумената.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности посетио је данас Удружења банака Србије и са генералним секретаром Удружења банака разговарао о резултатима и ефектима надзора над применом Закона о заштити података о личности који је Повереник спровео у свим пословним банкама у Србији.

Повереник је још у марту упутио свим пословним банкама (29) упозорење да врше недозвољену обраду података о личности захтевајући и задржавајући копије личних докумената клијената (пасоши, лк, здравствене легитимације итд.) и у оним ситуацијама када то није изричито предвиђено законом. Свим банкама остављен је рок од 30 дана да се поводом упозорења изјасне, а Повереник је најавио да ће донети решења којима ће изричито забранити недозвољене обраде података.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и Заштитник грађана апелују да се при извештавању о животима грађана, чак и када се ради о јавним личностима, много више пажње поведе о приватности и елементарној тактичности, као елементима људског достојанства.

Начин на који је у јавност пласирана вест о одласку познатог глумца Драгана Николића у болницу не само да је противан обавези чувања тајности податка о здравственом стању, већ је нанео непотребно и непримерено узнемирење његовој породици, која се обратила заштитнику и поверенику.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да јучерашње саопштење Народне банке Србије (НБС), у коме се инсинуира постојање некаквих наводних пропуста у поступку надзора над применом Закона о заштити података о личности који је Повереник спровео у свим пословним банкама у Србији, за ефекат може имати само дезинформисање јавности.

Овакво саопштење НБС, независно од мотива, објективно представља подршку недозвољеној обради личних података грађана од стране пословних банака.