Саопштења - Архива

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Родољуб Шабић разговарао је данас са Лисом Сото, једном од најпознатијих америчких и светских адвоката специјализованих за област заштите приватности и безбедности података, и председницом Саветодавног одбора за интегритет и заштиту приватности података Министарства за државну безбедност САД.

Посету америчке експерткиње Повереник реализује у сарадњи и уз помоћ УСАИД, с циљем обезбеђења потребне континуиране и квалитетне едукације наших кадрова о многим отвореним питањима заштите података. Оцењујући као врло корисне посету и ангажман Лисе Сото, посебно њено учешће у раду одговарајућег семинара за едукацију кадрова из оних органа наше државе у чијим активностима обрада података о личности има посебан значај, повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:

ФАКТИЧКО СТАЊЕ У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ПРИВАТНОСТИ У ЗНАЧАЈНОМ РАСКОРАКУ СА УСТАВНИМ ГАРАНЦИЈАМА - 14 МЕРА

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић и Заштитник грађана Саша Јанковић одржали су данас у Београду у Медија центру конференцију за медије са темом „Надзор над применом Закона о заштити података о личности код оператора телефоније у Србији - Уставне гаранције тајности средстава комуницирања".

Након што су презентирали досадашње резултате акције надзора над применом Закона о заштити података о личности у пракси оператора телефоније у Србији и мере које су у циљу заштите уставних гаранција права грађана предузимали, укључујући и покретање одговарајућих поступака пред Уставним судом. Повереник и Заштитиник су оценили да практична ситуација у вези са заштитом приватности значајно, у великој мери одступа од стандарда утврђених Уставом Републике Србије и релевантним међународним документима.

Полазећи од наведеног Повереник и Заштитник су припремили Предлог препорука за унапређење стања у овој области, који ће, чим буду конституисани бити достављени Скупштини и Влади:

1. Влада би требало да прави нацрте и предлаже, а Скупштина да усваја, само такве законе који поштују уставне гаранције које се тичу приватности комуникација  и других људских права. Мишљење државних органа успостављених да штите права грађана Народна скупштина не би требала да игнорише.
2. Хитно изменити релевантне законе како би се одредило који конкретни судови имају надлежност да одлучују о захтевима полиције и Војнобезбедносне агенције да приступе подацима о комуникацијама грађана (по постојећим прописима надлежност суда позната је само за Безбедносно-информативну агенцију - БИА).
3. Применити ефикасне организационе мере и ИТ решења које убрзавају претходну судску контролу и одлучивање о захтевима за  приступ комуникацијама и подацима о комуникацијама.
4. Ујединити постојеће паралелне техничке могућности различитих агенција и Полиције у једну, националну агенцију која, као провајдер, пружа техничке услуге неопходне за пресретање комуникација и других сигнала свим ауторизованим корисницима.
5. Ујединити процедуре према пружаоцима електронских комуникација и њихове обавезе.
6. Обезбедити неизбрисиво бележење приступа телекомуникацијама, уз све податке који су потребни да би се могла извршити накнадна контрола законитости и правилности приступа.
7. Правно уредити рад приватног сектора безбедности и обезбедити ефикасан надзор над њим.
8. Омогућити јаку, правну и фактичку заштиту узбуњивача (посебно у сектору безбедности, али и уопште) и поверити заштиту Заштитнику грађана.
9. Криминализовати ометање истраге коју воде независни контролни државни органи (Заштитник грађана, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Агенција за борбу против корупције, Државна ревизорска институција, Повереник за заштиту равноправности). Било које узнемиравање, претња или други покушај да се утиче на притужиоца или сведока који сарађује са контролним органима треба да буде кривично дело.
10. Обавезати унутрашње надзорне механизме да о својим налазима од значаја за поштовање људских права обавештавају Заштитника грађана и надлежне скупштинске одборе, посебно у случајевима када се о њих оглушило руководство органа у којима су образовани и у случајевима који говоре о озбиљним наводним или потврђеним кршењима људских права.
11. Преиспитати резултате спровођења Закона о тајности података (укључујући усвајање неопходних подузаконских аката, декласификацију старих докумената, спровођење истрага, издавање безбедносних сертификата...) и предузети озбиљне измене тог закона или доношење новог.
12. Јачати капацитет надзорних институција да рукују са поверљивим подацима и чувају их.
13. Усвојити нови Закон о Безбедносно-информативној агенцији како би се, између осталог, обезбедила предвидљивост у употреби посебних мера.
14. Размотрити полицијска овлашћења обавештајно/безбедносних служби, односно њихово учешће у кривичним поступцима.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Родољуб Шабић сусрео се данас са Мајклом Девенпортом, амбасадором Краљевине Велике Британије у Београду и разговароа са њим о досадашњoj и будућој сарадњи.

Оцењујући подршку амбасаде Велике Британије институцији Повереника као веома значајну и пријатељску, повереник је нагласио да је данашњи сусрет, један у низу пријатељских контаката, за свој непосредан повод имао почетак реализације једног веома интересантног пројекта - израда модела Закона о заштити узбуњивача (дувача у пиштаљку, инсајдера, whistle-blower-a).

С тим у вези, повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:

Поводом петнаестогодишњице рада Друштва судија Србије и десетогодишњице рада Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије, Друштво и Удружење су Родољубу Шабићу, поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности доделили захвалницу за посебан допринос у афирмацији и заштити владавине права, слободе и демократије.

Признање су Родољубу Шабићу 29. 06. 2012. год. уручили председница Друштва судија Србије, Драгана Бољевић и председник Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије, др Горан Илић.