Информације из правоснажних судских пресуда су неспорно информације од јавног значаја у смислу чл. 2. ст.1. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл.гласник РС" бр.120/04,54/07, 104/09 и 36/10) јер су настале у раду суда, као органа власти у смислу овог закона, опредмећене су, тј. садржане су у одређеним документима, у поседу су судова и односи се на оно о чему јавност има оправдан интерес да зна. Постојање овог интерес се увек претпоставља, према чл.4. Закона, с тим да орган, када оспорава овај интерес штитећи неки други претежнији, има законску обавезу да то и докаже. У Погледу правоснажних пресуда, ту ситуацију би врло тешко било замислити.
Доступност информација од јавног значаја,а тиме и оних садржаних у пресудама, према цитираном закону, обезбеђује се на два начина. Први је на захтев тражиоца информација, према процедури која је прописана овим законом, којим је такође уређен и поступак заштите овог права, по жалби у поступку пред Повереником, односно по тужби за управни спор Управним судом, када су у питању органи из чл. 22.ст.3. Закона.
Ако су у питању информације које су већ објављене и доступне у земљи (у јавним гласилима, публикацијама и сл.) или на Интернету, орган власти их не мора достављати тражиоцу на његов захтев, али га мора обавестити о носачу информације, тј. где је и када тражена информација објављена, осим када је то опште познато.
Други начи је да орган власти информације настале у његовом раду или у вези са радом објављује на проактивној основи, тако да оне буду доступне свима на Интернет презентацији органа и без посебног захтева, у складу са чл.39. Закона, на начин прописан Упутсвом Повереника, о објављивању информатора о раду(„Сл.гласник РС“ бр. 57/05). Ова законаска обавеза односи се и на судове.
Када су у питању информације од јавног значаја, питање ауторства се, по мишљењу Повереника, не може постављати јер се ради о информацијама које су „производи“јавног сектора, које су проистекле из вршења јавне власти, односно из обављања јавних функција. Осим тога, оставривање права на приступ овој врсти информација, заснива се на начелу једнакости и забрани дискриминације новинара и јавних гласила(чл. 6. и 7.Закона).
Што се тиче коришћења електронских издања билтена судске праксе, односно ексклузивног права одређене фирме, отвара се питање тзв. поновне употребе информација. У вези са тим, Директива 2003/98 ЕЗ о поновној употреби информација из јавног сектора, говори о следећем: да органе јавног сектора треба подстицати да сва документа које поседују ставе на располагање за поновну употребу. Приликом утврђивања принципа поновне употребе докумената, органи јавне власти треба да поштују правила конкуренције, избегавајући при том закључивање ексклузивних уговора са приватним партнерима, тј. да услови за поновну употребу информација треба да буду недискриминаторски за сличне категорије поновне употребе, да они не би смели да спречавају бесплатну размену информација између органа јавног сектора за потребе остваривање јавне дужности.
(Из одговора Повереника органу власти, бр.011-00-150 /2010-03 од 09.06.2010.год.)
