Пореска управа је од  Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности затражила мишљење у вези са објављивањем информација о дуговањима медијских кућа и њихових оснивача- физичких лица по основу јавних прихода.

Повереник је у одговору изнео само начелан став будући да став o томе да ли одређене информације треба учинити доступним јавности заузима у конкретном случају, на основу релевантних чињеница и околности, одлучујући као другостепени орган по жалби.

Повереник је у одговору нагласио да Пореска управа, као првостепени орган, приликом одлучивања по захтеву треба да има у виду да се права на слободан приступ информацијама, према чл.8. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја(ЗСПИЈЗ), могу изузетно подврћи ограничењима прописаним овим законом ако је то неопходно у демократском друштву ради заштите од озбиљне повреде претежнијег интереса заснованог на уставу или закону и да  се ниједна одредба овог закона не може тумачити на начин да се ограничење права чини у мери већој од оне која је нужно потребна.

Поднеском бр. 012-00-1/37/2011-02 од 18.маја 2011.г. министарство је од Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности затражило  да „прецизира“ да ли је министарство у обавези да пружи одговор на захтев за приступ информацијама од јавног значаја који се односи на документацију поднету министарству у поступку евидентирања представништва, имајући у виду одредбу чл. 10. Закона о спољнотрговинском пословању по којој су такве информације поверљиве, као и одредбу чл. 9.тач.5. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

У одговору Повереника, бр. 011-00-216/2011-03 од 23.05.2011. , наводи се између осталог, следеће:

„ Ознака поверљивости документа, односно информација, само је један од услова који је битан са аспекта ограничења права на слободан приступ информацијама од јавног значаја. Да би се ограничио приступ таквом документу- информацији, поред овог, формалног услова, према  чл.9.ст.1.тач.5. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, нужно је да је испуњен и други, материјални  услов, а то је да би одавањем такве информације могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене законом које претежу над интересом за приступ информацијама. При томе се не мисли на хипотетичку могућност наступања штете, већ на стварну, реалну штету. Уз то, треба имати у виду и одредбу чл. 8. Закона, по којој се права  из овог закона могу изузетно подврћи ограничењима прописаним овим законом ако је то неопходно у демократском друштву и у мери која је заиста неопходна.

Дакле, евентуално одбијање захтева тражиоца на основу 9.ст.1.тач.5. Закона, подразумева обавезу првостепеног органа, на коме је терет доказивања по Закону,  да докаже да би приступом тражених информација могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене законом, што се из приложеног захтева не препознаје, и да докаже да ти интереси претежу над интересом за приступ информацијама, применом теста интереса из чл.8. Закона.“

(Из одговора Повереника , Бр. 011-00-216/2011-03 од 23.05.2011.)

Поднеском суда СУ бр. VIII 347/11 од 16.05.2011.г. од Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности затражено је да „сагледа природу документа“ Команде војног округа из 1995.г. достављеног у прилогу који садржи ознаку поверљивости, како би суд поступио по захтеву за слободан приступ информацијама од јавног значаја, а имајући у виду одредбе чл. 9.ст.1 тач.5. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

У одговору Повереника , бр. 011-00-213 /2009-03 од 20.05.2011.год. наводи се, између осталог, следеће:

„Ознака поверљивости документа, односно информација је само један од услова који је битан са аспекта ограничења права на слободан приступ информацијама од јавног значаја. Да би се ограничио приступ таквом документу- информацији, поред овог, формалног услова, према  чл.9.ст.1.тач.5. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, нужно је да је испуњен и други, материјални  услов, а то је да би одавањем такве информације могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене законом које претежу над интересом за приступ информацијама. При томе се не мисли на хипотетичку могућност наступања штете, већ на стварну, реалну штету. Уз то, треба имати у виду и одредбу чл. 8. Закона, по којој се права  из овог закона могу изузетно подврћи ограничењима прописаним овим законом ако је то неопходно у демократском друштву и у мери која је заиста неопходна.

Дакле, одбијање захтева тражиоца по основу тајности документа подразумева обавезу првостепеног органа, на коме је терет доказивања по закону,  да докаже да би приступом тражених информација могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене законом и да ти интереси претежу над интересом за приступ информацијама, применом теста интереса из чл.8. Закона.

Сигурно вам је познато да што се тиче питања тајности података у Србији, укуључујући поступак одређивања тајности података, ознаке и степене тајности, опозив тајности података и поступак за опозив и др., она су уређена Законом о тајности података ("Сл. гласник РС" бр.104/09).

Један од начина опозива тајности према чл. 25. Закона о тајности података јесте опозив на основу одлуке надлежног органа, тј. на основу решења Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података. Међутим ради се о опозиву који се врши на основу решења које Повереник донесе у поступку по жалби, односно по тужби, а у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Законом о заштити података о личности, при чему само овлашћено лице органа јавне власти, поступајући по решењу Повереника донетом у том поступку, опозива тајност података, односно документа који садржи тајни податак и омогућава остваривање права тражиоцу. Због тога,  Повереник није овлашћен за опозив тајности докумената у датој ситуацији из вашег захтева, односно за сагледавање природе документа, како се наводи у захтеву.“

 

( из одговора Повереника бр. 011-00-213 /2009-03 од 20.05.2011.)

Реагујући поводом утврђивања Предлога закона о полицији од стране Владе Републике Србије, због несагласности  одредаба члана 5. тог закона са решењима из Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја, Повереник је 26.10.2005.г. издао  саопштења за јавност које гласи:

„Кao слични зaкoни у дeмoкрaтскoм свeту, и нaш Зaкoн прeдвиђa дa грaђaнин, кojи трaжи инфoрмaциjу, ниje дужaн дa дoкaзуje дa зa тo имa интeрeс.

Прeдвиђaњeм, кao у случajу чл. 5. Прeдлoгa зaкoнa o пoлициjи и чл. 153. Прeдлoгa зaкoнa o прeкршajимa, oбaвeзe дoкaзивaњa „oпрaвдaнoг", или „прaвнoг", или „нa зaкoну зaснoвaнoг", или „oснoвaнoг" интeрeсa, изaзивa сe нeпoтрeбнa кoнфузиja и oтвaрajу мoгућнoсти зa oгрaничaвaњe прaвa грaђaнa.

Билo би мнoгo бoљe дa прeдлoзи нoвих зaкoнa, у вeзи сa приступoм инфoрмaциjaмa, сaдржe oдрeдбe кoje упућуjу нa Зaкoн o слoбoднoм приступу инфoрмaциjaмa oд jaвнoг знaчaja, умeстo кoнтрoвeрзних рeшeњa. Тeшкo je рaзумeти кaквa je лoгикa прeдлaгaњa тaквих рeшeњa, jeр нe мoжe бити сумњe дa у случajу кoлизиje приoтитeт мoрa имaти Зaкoн o слoбoднoм приступу инфoрмaциjaмa oд jaвнoг знaчaja, кojи je зa кoнкрeтну мaтeриjу  лeкс спeциaлис.

Уoстaлoм, и Дeклaрaциja o дoступнoсти инфoрмaциja, кojу су у дeцeмбру 2004. зajeднички усвojили спeциjaлни извeстилaц Уjeдињeних Нaциja зa слoбoду мишљeњa и изрaжaвaњa, прeдстaвник OEБС-a зa слoбoду мeдиja, и спeциjaлни извeстилaц Oргaнизaциje aмeричких држaвa зa слoбoду изрaжaвaњa, изричитa je у пoглeду тoгa дa, у случajу супрoтнoсти, зaкoн o дoступнoсти инфoрмaциja имa приoритeт у oднoсу нa свe oстaлe зaкoнe.

Сви oргaни влaсти трeбa дa дajу дoпринoс aфирмисaњу дeмoкрaтских принципa сaдржaних у Зaкoну o слoбoднoм приступу инфoрмaциjaмa oд jaвнoг знaчaja", a Влaдa и Скупштинa пoсeбнo."

(Из саопштења за јавност које је Повереник дао  26.10.2005.г)

Са аспекта примене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (" Сл. гласник РС" бр.120/04) , није одлучујуће питање надлежности органа у вези са настанком  документа. Сама чињеница поседовања документа од стране било ког органа јавне власти који је настао у вези са његовим радом,  ствара обавезу органа и да обезбеди његов приступ на захтев тражиоца информације.

Питање обезбеђења приступа документу  којим орган власти располаже, а кога је сачинио други орган, може бити значајно у случају када се ради о документу кога је издавалац означио неком од  ознака тајности, па је и логично да сам скине такву ознаку и учини га доступним, ако за ускраћивање или ограничење приступа таквом  документу не постоје  разлози таксативно наведени у  овом закону.

Повереник може имати разумевање за проблеме органа власти због обимности документације чији приступ се тражи и ограничених кадровских и других потенцијала органа за поступање по захтевима тражиоца, што може бити поспешено ажурним поступањем тог органа  по одредбама овог закона, али није нажалост у могућности да утиче на то ком органу ће се тражилац обратити  за приступ информацији у случају када више органа располаже истом информацијом, односно документом. У том смислу, Повереник настоји  да сви органи  јавне власти поштују одредбе овог закона, а да у супротном, без разлике, сносе последице прописане законом .

(Из одговора Повереника органу власти, бр.011-00-23  /2006-03  од  20.06.2006.год.