Са аспекта примене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (" Сл. гласник РС" бр.120/04) , није одлучујуће питање надлежности органа у вези са настанком  документа. Сама чињеница поседовања документа од стране било ког органа јавне власти који је настао у вези са његовим радом,  ствара обавезу органа и да обезбеди његов приступ на захтев тражиоца информације.

Питање обезбеђења приступа документу  којим орган власти располаже, а кога је сачинио други орган, може бити значајно у случају када се ради о документу кога је издавалац означио неком од  ознака тајности, па је и логично да сам скине такву ознаку и учини га доступним, ако за ускраћивање или ограничење приступа таквом  документу не постоје  разлози таксативно наведени у  овом закону.

Повереник може имати разумевање за проблеме органа власти због обимности документације чији приступ се тражи и ограничених кадровских и других потенцијала органа за поступање по захтевима тражиоца, што може бити поспешено ажурним поступањем тог органа  по одредбама овог закона, али није нажалост у могућности да утиче на то ком органу ће се тражилац обратити  за приступ информацији у случају када више органа располаже истом информацијом, односно документом. У том смислу, Повереник настоји  да сви органи  јавне власти поштују одредбе овог закона, а да у супротном, без разлике, сносе последице прописане законом .

(Из одговора Повереника органу власти, бр.011-00-23  /2006-03  од  20.06.2006.год.