У Србији никада нико није кажњен због незаконите обраде туђих података о личности. Овај податак је и у међународним оквирима заиста раритетан, па није случајно да је послужио и као повод за једну ироничну академску шалу (проф. Влада Водинелић) – „кад је у питању заштита података о личности, „статистика“ потврђује да Србија, без конкуренције, стоји најбоље. Јер да је било разлога, бар неко би морао бити кажњен.“
Извор: Блиц
Успеси, достигнућа и племенитост
Србија је током 2007. године дефинитивно постала земља тениског чуда, али су бројни појединци који су личним напорима, достигнућима и племенитошћу учинили да наша земља пружи и наду младим научницима, у којој поједини државни службеници ипак брину о грађанима и понашају се за сваку похвалу, у којој о култури и уметности има ко да брине, у којој лекари прво воде бригу о пацијентима па потом о свему осталом. Србија је и земља једног фантастичног пливача који у њој није рођен и који овде не живи, али жели заувек да је представља у Европи и у свету, храбрих жена-судија које су на себе преузеле доношења одлука које су мушкарци избегавали, певача који нас ван граница Србије представљају на најлепши начин. Србија је и земља необично хуманих људи...Извор Данас
Како се спроводи Закон о слободном приступу информацијама
Вера белоруског свештеника
Свако има право да зна да ли орган власти поседује одређену информацију од јавног значаја. Има и право да му се та информација учини доступном, тако што ће му се омогућити увид у документ који је садржи или дати копија тог документа. Ово је суштина садржине основних одредаба нашег Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.Извор: „Блиц“
Предстојећи општи попис становништва и избори за националне савете су крупни задаци чије успешно спровођење је важно за потврду административних капацитета и демократске легитимације земље. И управо зато, они су важни и са становишта неких специфичних људских права. Наиме, ове активности подразумевају обимну обраду података о личности, укључујући и обраду неких података који су Законом о заштити података о личности утврђени као нарочито осетљиви подаци, попут нпр. националне припадности или вероисповести. То, сходно закону, подразумева да се обрада тих података може вршити искључиво на основу слободно датог пристанка лица о чијим подацима се ради. Закон изричито предвиђа да тај пристанак мора бити јасан и недвосмислен и дат у писменој форми, а да се у случају да је реч о неписменим лицима пристанак мора потврдити изјавом коју потписују два сведока.
