Извор: Блиц

· Право на слободан приступ информацијама обавезно подразумева и активну и пасивну компоненту. Једна, наравно, подразумева обавезу власти да се коректно односи према захтевима за слободан приступ информацијама које упућују грађани, новинари, медији, НВО, политичке странке - јавност уопште. Друга подразумева више од тога - обавезу власти да о томе шта и како ради, јавности даје што више информација и пре него што то неко конкретно затражи. Чак и кад одговара на ову другу обавезу (са чим код нас, зна се, има изузетно много проблема), није небитан начин на који власт то чини. Маршал Меклуан, фамозни теоретичар медија, с правом каже да је и сам избор медија преко кога се неком упућује информација, заправо веома важна информација.

Наравно, није свеједно да ли власт информације које дугује јавности даје преко уличног добошара, шалтера, огласне табле или интернета. Живимо у 21. веку, у информатичком добу. То би, ваљда, сваком морало недвосмислено говорити да је, уз коришћење осталих,· интернет медиј који је једноставно незаобилазан.··

Зато, и без М. Меклуана није проблем закључити да то што многи органи власти, чак и једно министарство, уопште немају веб сајт, говори о њиховом односу према правима јавности, али и о њиховој способности да разумеју доба у коме живимо.··

Аутор је Повереник за информације