ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Извор: Блиц

Интервју - Родољуб Шабић

Зашто не знамо колико је људи служба прислушкивала и колика је плата директора треба питати њих, али и Владу која то толерише.

У Србији се многи боје јавности, а  у годишњем извештају који сам поднео Народној скупштини указао сам на примере органа власти који имају посебне проблеме у примени Закона о слободном приступу информацијама. Издвојио сам БИА, као орган који потпуно игнорише све обавезе које по закону има - каже у разговору за "Блиц" Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја.  

- БИА не извршава ни оне најбенигније обавезе, као што су подношење Извештаја о примени закона и објављивање Информатора, које извршавају далеко виши органи - Скупштина, Влада, председник Републике или Врховни суд.

- Хоћемо ли икада сазнати колико је људи БИА прислушкивала и колика је плата Радета Булатовића?

Одавно сам донео решење да се податак о броју прислушкиваних учини доступним јавности. И Врховни суд је одавно, као недопуштену одбацио тужбу БИА против тог решења. Зашто БИА не поступа по решењу по коме је била дужна да поступи још пре подношења тужбе, то треба питати њих или Владу која то толерише. Можда је занимљиво да је нешто после, и у Црној Гори отворено исто питање и да се одлука српског Повереника, помињала као преседан. Тамо је јавност добила информације о броју прислушкиваних, па чак и о броју запослених у њиховој АНБ. Нисам приметио неке трагичне последице по безбедност Црне Горе.

Плата шефа БИА је верујем, мања од многих које су јавно познате, а у сваком случају ништа не може бити угрожено зато што би порески обвезници, који ту плату иначе обезбеђују, сазнали колика је. Верујем да ће јавност ускоро добити и ове информације.

- Какве би санкције требало да сноси министар Велимир Илић и цела Влада због прикривања информација из уговора о концесији за аутопут?

Закон не предвиђа прекршајне санкције за Владу и министре. Оне могу бити евентуално политичке. Али, не мислим да је у овом случају питање санкција најбитније. Много је битније да учинимо неспорним да Влада, која је иначе и била предлагач, за наше прилике врло либералног закона о слободном приступу информацијама, мора да предњачи позитивним примером. Ако није тако, тешко да закон може да да жељене резултате.

- У којим ситуацијама је примерена тајност владиних уговора?

За разлику од огромне већине европских земаља ми немамо закон о класификацији података. У таквој ситуацији отворена су врата за произвољно ограничавање слободе приступа информацијама, укључујући и могућности да се "тајном" покривају и потпуно нелегитимни интереси. Мислим да Влада планира да овај проблем реши на одговарајући начин, доношењем Закона о класификацији података, и ако тако буде, биће много мање проблема.

- Ко је све од државних органа и министара поднео тужбу против Ваших решења и какав је епилог?

До сада је против одлука повереника Врховном суду поднето 54 тужбе. Нешто мање од пола поднели су органи власти са различитих нивоа. Са републичког нивоа то су били БИА, МУП, Министарство за инфраструктуру, НИС, Путеви Србије, ЈАТ...

Врховни суд је до сада окончао поступак у око 30 случајева и у свим су тужбе биле или одбијене или одбачене. Врховни суд је одбацио и последњу тужбу Министарства за инфраструктуру поднету због мог решења о уговору о концесији.

- Имате ли Ви било какве механизме да обезбедите потпуно спровођење Закона о доступности информација?

Повереник нема ни фактичке ни правне могућности да сам обезбеди спровођење закона. Два важна механизма за спровођење закона налазе се у рукама извршне власти и на жалост за сада не функционишу. Надлежно министарство Владе Србије (за културу и информисање) требало би пред прекршајним органима да покреће поступке против оних који крше закон. Две године оно то није чинило и тек пет, шест месеци уназад, после мојих упорних настојања почело је да подноси прве прекршајне пријаве па су изречене и прве казне. Међутим, функционисање механизма одговорности још увек је далеко испод потребног нивоа.

Други механизам се односи на извршења одлука Повереника. По закону, у случају потребе извршење обезбеђује Влада Србије. Забрињава то што у неколико десетина случајева када су грађани, новинари, медији или други, од Владе тражили да обезбеди извршење решења Повереника, Влада то још ни једном није учинила.

- Зашто се на препреке у добијању информација најчешће наилази када се пита за трошење новца, да ли се тако покушава прикрити корупција?

Разлози су различити,  али у сваком случају корупција код нас јесте велика. На последњем Индексу перцепције корупције у свету били смо на 90-92 месту са Габоном и Суринамом, са оценом 3.0 која говори о корупцији која је системски проблем. То морамо променити, а јавност рада оних који располажу јавним новцем и добрима може томе дати велики допринос.

Антрфиле : Решено 2.800 предмета

- Колико сте предмета до сада решили?

Од 3.500 предмета решено је око 2.800. То је огроман посао за службу у којој је уместо предвиђених 21, радило шесторо људи, а рачунајући и мене, само четири  правника.

Било је и претњи

- Јесте ли имали притиске власти, позиве министара или неког другог, молбе да нешто урадите овако или онако? Ако јесте, када и због чега?

Мој посао подразумева суочавање са одређеним непријатностима. Сходно томе било је покушаја узнемиравања, застрашивања, претњи. Увек су били анонимни и не би било коректно, без обзира на неке сумње које имам, у одсуству поузданих доказа везивати их за конкретне људе или догађаје. Никада ми се министар или неки још виши функционер није обраћао покушавајући да издејствује да донесем одређено решење.