Извор: Данас

Београд - Родољуб Шабић, Повереник за информације најавио је да ће, у складу с процедуром која је предвиђена законом, да проследи жалбу Данаса Републичкој изборној комисији, да ће јој оставити рок да се изјасни о наводима жалбе и да ће тек после тога донети одлуку. "О томе каква ће конкретно та одлука бити, из принципијелних разлога, док формални поступак не окончам, не могу да говорим мада се то вероватно на основу мојих јавно изнетих начелних ставова може претпоставити", навео је Шабић за Данас.

Редакција Данаса затражила је од РИК да јој достави на увид извештаје странака о утрошеним средствима током предизборне из кампање. Иако је законски рок од 15 дана за одговор истекао, РИК то још није учинио. Миодраг Петровић, портпарол РИК, изјавио да то и неће учинити у наредних 90 дана док РИК "не изврши проверу извештаја".

Републичка изборна комисија одлучиће на данашњој седници коме ће бити поверена контрола финансијских извештаја странака и коалиција које су учествовале у изборима. Све странке и коалиције које су учествовале на парламентарним изборима доставиле су извештаје о финансирању изборне кампање, рекао је Бети портпарол РИК Миодраг Петровић. РИК треба да одлучи коме ће поверити контролу финансијских извештаја - стручној служби Скупштине Србије у којој има овлашћених ревизора, или независним ревизорима. Према Закону о финансирању политичких странака РИК треба да провери податке из извештаја у року од 90 дана од када их странке и коалиције доставе, а за обављање тог посла може да ангажује и овлашћене ревизоре. Извештај треба да буде објављен у Службеном гласнику. Бета

Шабић подсећа да Закон о слободном приступу информацијама предвиђа да су информације од јавног значаја, начелно, у сваком тренутку доступне јавности.

- Орган власти је дужан да ономе ко тражи те информације исте достави без одлагања, најкасније у року од петнаест дана. То што неки државни орган има овлашћења, односно обавезу да контролише те информације није од значаја за право јавности да зна. То би могло да буде разлог за ограничење приступа јавности једино ако би због презентирања информација јавности било угрожено остваривање тих овлашћења - наводи Шабић.

Он указује да је најбољи начин да се информације од јавног значаја учине доступним јавности то да се оне јавно објаве, чиме се истовремено омогућује приступ информацијама практично неограниченом кругу интересената, уместо да се то чини тако што ће информације давати само појединим медијима, новинарима, грађанима, или другим субјектима.

- Неспорно је да орган власти у чијој је надлежности одлука о објављивању у Службеном гласнику сам одлучује о томе када ће то учинити, али то не значи да није у обавези да и пре тога на други одговарајући начин одговори на сваки законит захтев за приступ информацијама - указује Шабић.

Он наводи да у је демократском друштву право јавности да зна принцип, а евентуално ограничење тог права само редак изузетак који мора бити заснован на објективним, оправданим разлозима.

Транспарентност Србија је пре десетак дана, на основу прорачуна заступљености странака на телевизијама и билбордима, установила да су готове све странке, само по том основу, премашиле законски дозвољену суму (67 милиона динара).

Г17 Плус и ЛДП су новинарима навели колико су потрошили новца у кампањи (65,6 и око 70 милиона динара), али не и структуру тих трошкова и ко су били донатори. Необјављивање извештаја отворило је и бројне спекулације, а председница Савета за борбу против корупције Верица Бараћ сматра да се извештаји не презентирају јавности због тога што странке покушавају да прикрију своје финансијере. М. Милорадовић