ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Извор: "Блиц"

Законско решење о тајнама лоше

 

Ако буде усвојен овај закон, Повереник и Омбудсман неће имати слободан приступ

ниједној информацији која је означена као поверљива

 

М. Малеш

У Србији ће све бити тајна ако се усвоји Предлог закона о тајности података који предлаже Влада. Уместо да се направи ред и најзад зна шта ће бити тајна, власт је одлучила да предложи законска решења која још више онемогућавају рад Повереника за информације од јавног значаја и омбудсмана. Повереник за информације Родољуб Шабић сматра да је цео предлог закона у супротностима са стандардима ЕУ.

 

- Ово је још један од закона који прокламују да нас „приближавају ЕУ" и „уводе ред", а садрже решења која су у супротности са стандардима ЕУ и, уместо стварног увођења реда, нуде само привид. Нама је веома потребан добар и јасно дефинисан баланс између слободе приступа информацијама и заштите одређених информација, али овакав закон то не може да обезбеди. Не може решити постојеће проблеме, може само привремено створити илузију да их је решио - каже Шабић.

 

С обзиром на то да је ово први закон који регулише ову област, које су највеће замерке?

 

- Навешћу само неколико од мноштва замерки, а главна је то што Предлог уместо ефикасног механизма за обезбеђење примене демократских стандарда у овој области нуди само привид. Уз то, предвиђена су ограничења овлашћења Заштитника грађана и повереника каква не постоје нигде. Ови органи по закону имају право увида у све информације које су им потребне за вршење функције. Имају га на основу закона, то право не подлеже ничијем одобрењу ни сагласности. Ако буде усвојен Предлог закона о тајнама, ова два органа убудуће неће имати слободан приступ ниједној информацији која је означена као поверљива. Заиста је невероватно да има „стручњака" који мисле да ови органи чак и за приступ документу који је нпр. директор ветеринарске станице означио „интерно" морају имати одобрење. Чак и за приступ информацијама најнижег степена тајности мораће да имају одобрење, које им у неким случајевима може бити и ускраћено. А неке ситуације у којима би то могло да им буде ускраћено делују заиста узнемиравајуће. Како заштитник грађана или повереник за

информације могу извршити обавезу да штите људска права ако им нпр. неко може ускратити могућност да провере да ли се према грађанима примењују недозвољене методе или поступци, тортура или неовлашћено прислушкивање? Коначно, несхватљиво је да Предлог потпуно игнорише питање инсајдера, људи који су због заштите јавног интереса дошли у сукоб са формалним правилима о чувању тајни.

 

Који ће све подаци моћи да се сврстају као тајне?

 

- Начелно, круг тих информација је утврђен на коректан начин, онако како се то ради у већини савремених земаља. Бар у начелу, као тајна би могли да се третирају подаци који се односе на безбедност, одбрану и на међународне односе. Али ништа не гарантује да ће заиста бити тако. Акценат је на „принципу" да креатори тајни контролишу „сами себе", а решења по коме би их „екстерно" контролисала једна стручна служба никако не могу дати ефекте. Стручна служба није државни орган и нема и не може имати надзорна, инспекцијска овлашћења која су за озбиљну контролу неопходна.

 

Има ли закон добрих решења?

 

- Ваљда има, али их бар ја нисам успео пронаћи, можда под импресијом велике количине лоших решења.

 

Које су сада информације тајне, а не би смеле да буду. Наведите неке примере. Шта би Влада и држава морале обавезно да објављују као јавне податке?

 

- То је, нажалост, тачно и ми то не знамо. Пречесто се иза „тајне" крију подаци који то не само не заслужују него који то никако не би смели бити, јер прикривају ствари као што су неспособност, одсуство резултата, злоупотребе, па чак и криминал и корупцију. Демократска власт мора да настоји да јавности пружи што је могуће више информација о свом раду, а поготово информација о располагању јавним новцем и ресурсима. То треба да чини и на проактивној основи, објављујући информације и без чекања да их неко затражи.

 

Зашто се имовинске карте функционера не учине јавним податком?

 

- Што се имовинских карата функционера тиче, по Закону о Агенцији за борбу против корупције оне ће од 1. јануара наредне године бити доступне јавности.

 

Шта значи ако се доноси закон који више служи да се сакрију подаци него да се  открију?

 

- Закони којима се беспотребно ограничава легитимно право јавности да зна могу бити само штетни. То поготово важи за земље које су, као наша, суочене са великим проблемима корупције и неповерења у институције власти.