ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Извор: Данас

Одмах по Новој години на адресу Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности стигле су, из редакције једног београдског недељника, две заиста интересантне жалбе које потврђују да наша јавност, бар кад је реч о интересовању за питања у вези са хиперактуелном темом каква је, у глобалним размерама, пандемија „свињског грипа“, односно вирус АХ1Н1, „иде у корак са Европом“.

Редакција недељника је, пре него што је поднела жалбе Поверенику, позивајући се на права из Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, покушала да добије информације релевантне за поменуту тему о којој је недељник желео да пише. Конкретно, од Института за имунологију и вирусологију „Торлак“ и Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ тражила је на увид информације из уговора о купопродаји вакцина за обавезну имунизацију у Републици Србији, а од овог другог још и одговор на питање - да ли је тачно да је на основу тендера који је расписан за шест месеци склопљен уговор на три године са компанијом Санофи Авентис?

По Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја оба института су имала обавезу да у року од 15 дана удовоље захтеву или да, евентуално, исти одбију доношењем одговарајућег решења са такође одговарајућим образложењем. Ипак, институт „Торлак“ је поменуту обавезу просто игнорисао и није одговорио баш ништа. А Институт „Батут“ је дао одговор који би се могао означити као „антологијски“. А пре него што објасним зашто, треба подсетити на неке ствари. Пре свега, на чињеницу да наш Закон о слободном приступу информацијама предвиђа да је орган власти ако ускрати приступ одређеним информацијама дужан да докаже да је у конкретном случају оправдано да то учини ради заштите претежнијег интереса, али да никад не сме да ускрати приступ информацијама које се односе на угрожавање и заштиту животиња и здравља људи и животне средине, дакле да у погледу ових информација није допуштено да се доказује да јавност нема оправдан интерес да зна.

Вреди се подсетити и на то да су информације тражене практично истовремено када је светска (и наша) јавност обавештена о томе да је Здравствена комисија Парламентарне скупштине Савета Европе једногласно донела резолуцију којом захтева истрагу поводом „лажиране“ пандемије грипа АХ1Н1. Овом резолуцијом снажно је, у глобалним размерама, потврђен легитимитет права јавности да зна све релевантне информације о пандемији АХ1Н1. Дакле, више је него очигледно да су одавно и на глобалном и на домаћем плану, што потврђује ситуација са катастрофалним одзивом грађана на позив да се вакцинишу отворена питања на која се морају дати одговори.

А поменути одговор Института „Батут“ на једно од тих питања гласи:

„Обавештавамо Вас да се информације садржане у уговору не односе на угрожавање

нити заштиту здравља становништва..., нити су такве природе да постоји оправдан интерес јавности да зна за исте.“Је ли погрешно оценити га као „антологијски“? Шта друго рећи за твдњу да се информације садржане у уговору о набавци вакцине које треба да прими готово половина становника земље „не односе на заштиту здравља становништва“ или да информације о набавци било чега на шта се троше милијарде динара обезбеђене порезима и доприносима које плаћају грађани Србије, „нису такве природе да постоји оправдан интерес јавности да зна за исте“? А ваљда је сувишно рећи да је овај „бисер“ редак чак и за услове наше пребогате „ризнице“ разноразних „оправдања“ за ограничавање права јавности, без обзира на то да ли се иза њега крије неразумевање права, презир према праву или нешто треће, очигледно неприхватљив.Аутор је повереник за информације