Извор: „Блиц“

Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, сматра да будући закон о електронским комуникацијама мора детаљно регулисати питање ограничења приватности електронских комуникација, иако у кабинету министра за телекомуникације тврде да се тиме неће бавити.

Шабић, попут Саше Јанковића, омбудсмана, очекује да се овим законом стави тачка на спор око питања да ли је уставном заштитом обухваћена само садржина комуникације или и такозвани подаци о саобраћају - ко, када, колико дуго, с ким, одакле комуницира. Позива се на одлуке Европског суда за људска права, да су и подаци о саобраћају обухваћени уставном заштитом. Зато инсистира на томе да се ово министарство при изради новог закона о електронској комуникацији мора бавити условима под којима у овој области било ко може да одступи од Уставом зајамчене тајности.

- Ако Министарство за телекомуникације и информационо друштво мисли да није тако, то је за мене, најблаже речено, тешко схватљиво - одговара Шабић. Повереник напомиње да је јасно да БИА и други органи безбедности морају да имају могућност примене мера да би вршили послове из своје надлежности. Али, истиче да начин њене реализације не сме зависити ни од чије воље, већ мора бити уређен законом.

- Једини могући основ да БИА прати телефонске разговоре и има увид у то ко, с ким, када, колико и одакле разговара је онај утврђен Уставом. А он налаже да се то може чинити само уз одлуку суда. Законом се не може отварати могућност других основа - каже Шабић.

Усвајање новог закона о електронским комуникацијама за њега је добра прилика да се отворена питања стручно расправе и, у складу с демократским стандардима, нађу најбоља решења. Шеф кабинета министарке за телекомуникације је то, међутим, јуче за наш лист негирао, рекавши да није у надлежности тог министарства да се бави приступом тим подацима од стране БИА или ВБА.