Извор: "Данас"
РАЗГОВОР - Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, о примени Закона о слободном приступу информацијама
Београд - То што грађани, новинари, НВО и други из године у годину органима власти на свим нивоима подносе све више захтева за приступ информацијама од јавног значаја и што је број тих захтева вишеструко већи него на почетку и мери се са више десетина хиљада, свакако је потврда пораста демократске свести и спремности да се власт контролише. Исто важи и за константно растући број жалби поверенику који потврђује настојање да се у остваривању права истраје до краја. Тај евидентан раст свести грађана да се користе новим правом је вероватно највреднији резултат у досадашњој примени Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, каже за Данас Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Шта у Србији кочи примену Закона о слободном приступу информацијама?
- Као и у свакој транзиционој земљи и код нас мноштво фактора изазива проблеме у остваривању права на слободан приступ информацијама. Неразумевање и потцењивање значаја јавности, конзервативизам и погрешне представе људи из власти о сопственој улози и позицији, бахатост, али свакако и свесно настојање да се склоне од очију јавности, да се сакрију ствари као што су сопствена неспособност, одсуство резултата, нерационалност или још горе злоупотребе, криминал и корупција.
Који су разлози из којих се у одређеним сегментима власти закон не примењује довољно и шта нам то говори?
- Разлога има доста, али поменућу два најмаркантнија. У примену закона од почетка се ушло без два практично неопходна механизма - једног за одговорност за кршење закона и другог за принудно извршавање, по закону обавезујућих одлука повереника. За пет година примене закона почињене су хиљаде прекршаја, а прекршајне консеквенце сносио је симболичан број људи, њих неколико десетина. У истом периоду Влада, иако је по закону била обавезна да у случају потребе принудно обезбеди извршење решења повереника, то није учинила буквално ни једном. И у таквим условима проценат успешних интервенција повереника износио је преко 95 одсто, али је иза малог броја неизвршених решења остало сакривено и доста информација које су за јавност биле и те како значајне. После више упозорења да одсуство одговорности и принуде представља индиректан позив на кршење закона, однедавно је изменама закона надлежност за надзор, односно покретање прекршајних поступака од Министарства за културу, које није ни имало, ни створило минималне организационе, логистичке и кадровске ресурсе, пребачена на Министарство за државну управу и локалну самоуправу. Поверенику је овим дата могућност да сам новчаним пеналима обезбеди извршење одлука.
Када очекујете да ће се променити стање?
- Као и до сада, очекујем да ће се ствари мењати у континуитету, али је потребно да то буде много брже него до сада. Ради тога, недавно је у складу са законским овлашћењима повереника донето ново Упутство за израду и објављивање Информатора о раду државних органа. Упутством се наглашава једна ствар коју многи у органима власти одбијају да схвате, а ради се о томе да право на слободан приступ информацијама има бар две компоненте. Прва подразумева коректно поступање на захтеве за приступ информацијама које подносе грађани и новинари, а друга подразумева више од тога, а пре свега обавезу власти да што више информација о свом раду и у вези с њим објављује на проактивној основи, не чекајући да то неко тражи. Упутство има за циљ да што прецизније дефинише садржину и облик Информатора о раду кога државни органи морају да објављују. С тим у складу велики број информација, почев од обима и динамика расхода буџета, преко броја запослених и плата, унутрашње организације, процедура и упутства за остваривање разних права, морао би да буде на интернет презентацијама свих државних органа, то би осим више информација о њима, па аутоматски и мање жалби поверенику дало интересантне могућности поређења расположивих ресурса и резултата разних органа власти.
Пажња усмерена на јавни новац
- Постоји интересовање за информације из практично свих области живота, али пажња је у највећој мери, на свим нивоима власти усмерена на јавни новац, јавне набавке, јавне ресурсе што је свакако добро и потврђује да су грађани и медији препознали велики антикорупцијски потенцијал Закона о слободном приступу информацијама. Оно што, наравно, није добро и врло је индикативно је то да се управо у вези с приступом тим информацијама јавља највише проблема и да су ту најчешће потребне интервенције повереника, истиче Родољуб Шабић.
