ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Правни основ за било какву обраду података о личности може бити или законско овлашћење за обраду података или слободно дат пристанак појединца (члан 8. тачка 1. Закона о заштити података о личности - „Службени гласник Републике Србије", бр. 97/08 и 104/09 - др. закон). То значи да руковалац података (у овом случају орган надлежан за вођење бирачког списка) може дати на увид и коришћење неком другом (у овом случају политичкој странци) податаке које обрађује, само уколико за такво што постоји законски основ (обавеза прописана законом). Уколико не постоји законски основ за такво што мора се прибавити слободно дат пристанак лица, што би у конкретном случају значило да се сагласност за давање података кориснику података мора прибавити од сваког лица које је уписано у бирачки списак. Другим речима, да би руковалац података уступио кориснику податке, између њих мора постојати правни основ за коришћење података, а што произилази из члана 3. тачка 7. Закона о заштити података о личности којим је дефинисано значење корисника података. То је физичко или правно лице, односно орган власти, који је законом или по пристанку лица овлашћен да користи податке.

Законом о јединственом бирачком списку („Сл. гласник РС", бр. 104/2009 и 99/2011) прописано је када, под којим условима и коме се подаци из бирачког списка могу дати на увид и коришћење.

Одредбом члана 14. Закона о јединственом бирачком списку прописано је да дан после расписивања избора, општинска, односно градска управа која ажурира бирачки списак за подручје јединице локалне самоуправе излаже део бирачког списка за подручје јединице локалне самоуправе на увид грађанима и то оглашава преко средстава јавног информисања и, по потреби, на други начин и обавештава грађане да од општинске, односно градске управе могу до закључења бирачког списка захтевати доношење решења на којима се заснивају промене у бирачком списку.

Одредбом  члана 19. став 1. Закона о јединственом бирачком списку прописано је да министарство надлежно за послове управе припрема и оверава штампане изводе из бирачког списка разврстане по јединицама локалне самоуправе и бирачким местима у земљи и у иностранству и доставља их Републичкој изборној комисији у року од 48 часова од када је донело решење о закључењу бирачког списка.

Одредбом члана 21. Закона о јединственом бирачком списку прописано је да од проглашења изборне листе, право на увид и на подношење захтева за промену у бирачком списку има и подносилац изборне листе или лице које он овласти, по истом поступку по коме то право имају и грађани. Уз захтеве се прилажу овлашћење и потребни докази.

Имајући у виду цитиране законске одредбе, мишљења смо да мимо наведених случајева прописаних законом, није дозвољено било коме давати на увид и коришћење податке бирача, тј. јединствени бирачки списак, односно делове бирачког списка за подручје једнинце локалне самоуправе. То значи да би органи власти надлежни за вођење бирачког списка (министарство надлежно за послове управе, тј. општинске, односно градске управе које послове вођења бирачког списка обављају као поверен посао) у случају да бирачки списак уступе политичким странкама били у прекршају, а лица која у органу власти такво што учине могла би и кривично одговарати. Наиме, обрада личних податка из бирачког списка (у конкретном случају давање података грађана на увид и коришћење политичким странкама), мимо правила прописаних одредбама Закона о јединственом бирачком списку, од стране органа власти надлежних за вођење бирачког списка представља обраду података која је супротна одредби члана 13. Закона о заштити података о личности, а што представља прекршај у смислу одредби члана 57. став 1. тачка 2. Закона о заштити података о личности. Поред тога, неовлашћено саопштавање другом или употреба у сврху за коју нису намењени података о личности, који се прикупљају, обрађују и користе на основу закона, од стране службеног лица у вршењу службе, представља кривично дело прописано одредбама члана 146. став 3. у вези става 1. Кривичног законика („Службени гласник Републике Србије", бр. 85/2005, 88/2005 – испр.., 107/2005 - ispr., 72/2009 i 111/2009).

Збирни месечни 

статистички подаци 

на дан: 29.3.2024.

У ПРОЦЕДУРИ: 13.460

ОБРАЂЕНО: 153.085

Опширније...