Чињеница да је начело транспарентности поступка једно од основних законских начела у спровођењу јавних набавки и да транспарентност у свим фазама поступка јавних набавки, од планирања, спровођења и извршења уговора, неспорно доприноси сузбијању нерегуларности и евентуалне корупције, говори у прилог објављивања податка о процењеној вредности јавне набавке, осим кад у конкретној ситуацији постоје нарочито оправдани разлози да се тај податак не саопшти у одређеној фази поступка и када за то постоје одговарајући докази наручиоца.
Из Образложења решења
Жалба Поверенику је изјављена због повреде права жалиоца да по захтеву за слободан приступ информацијама од јавног значаја добије копију одлуке о покретању поступка јавне набавке у којој је садржана процењена вредност набавке за извођење радова на адаптацији и опремању пословног простора наручиоца.
Орган власти је обавестио жалиоца да се ради о јавној набавци радова чији циљ је закључивање уговора са клаузулом „кључ у руке", због чега је мишљења да би давање податка о процењеној вредности исте угрозило примену начела економичности употребе јавних средстава, као и да према одредби члана 30. Закона о јавним набавкама којом је прописана садржина конкурсне документације, наручилац није дужан да наведе податак о процењеној вредности јавне набавке, па самим тим ни да жалиоцу доставља информацију о томе.
Повереник је наложио да се информација достави жалиоцу, образлажући то следећим:
Чињеница да је орган власти дописом од 28.02.2013. године обавестио жалиоца да би давање податка о процењеној вредности предметне јавне набавке угрозило примену начела економичности употребе јавних средстава као и да према одредби члана 30. Закона о јавним набавкама, наручилац није дужан да наведе податак о процењеној вредности јавне набавке, није могла утицати на другачију одлуку у овој управној ствари. Ово из разлога што се, у конкретном случају, не ради о остваривању права жалиоца према Закону о јавним набавкама, већ се ради о остваривању права на приступ информацијама од јавног значаја, по захтеву који је поднет у складу са одредбама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, које право, у смислу одредаба члана 5. и 6. Закона припада сваком под једнаким условима, па и жалиоцу у овој управној ствари, без обзира на то да ли је он учесник у том поступку јавне набавке или не.
Према одредбама члана 8. став 1. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја права на слободан приступ информацијама се изузетно могу подврћи ограничењима која су прописана овим законом, ако је то неопходно у демократском друтву ради заштите од озбиљне повреде претежнијег интереса заснованог такође на уставу или закону, при чему се ниједна одредба овог закона не сме тумачити на начин који би довео до укидања или ограничења права на приступ информацијама у већој мери од оне која је прописана у ставу 1. Из тога проистиче да је Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја у материји слободног приступа информацијама, lex specialis. Имајући у виду ове одредбе неосновано је позивање органа власти на члан 30. Закона о јавним набавкама, а осим тога овај члан и не забрањује објављивање податка о процењеној вредности набавке.
Чињеница да је начело транспарентности поступка једно од основних законских начела у спровођењу јавних набавки и да транспарентност у свим фазама поступка јавних набавки, од планирања, спровођења и извршења уговора, неспорно доприноси сузбијању нерегуларности и евентуалне корупције, говори у прилог објављивања податка о процењеној вредности јавне набавке, осим кад у конкретној ситуацији постоје нарочито оправдани разлози да се тај податак не саопшти у одређеној фази поступка и када за то постоје одговарајући докази наручиоца, чега у конкретном случају нема.
Број: 07-00-00669/2013-03 од 10.11.2014. године
Решење Повереника бр. 07-00-02350/2010-03 од 18.5.2012.
