Press Releases - Archive

Велики проблем у примени Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја представља недостатак знања, али и непостојање политичке воље да се по њему поступа, сагласни су учесници округлог стола организованог у оквиру недеље права јавности да зна.

У дискусији о томе шта носе измене и допуне Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја говорили су Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Jacquelyn Williams-Bridgers, директорка Пројекта за одговорну власт, Станојла Мандић, заменица повереника, Rosana Lemut Strle, бивша заменица повереника Словеније, као и професори универзитета, чланови Друштва судија и судије Управног суда.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поднео је Првом основном јавном тужилаштву у Београду кривичну пријаву због основане сумње да у радњама једног или више НН службених лица Министарства унутрашњих послова постоје сви елементи кривичног дела неовлашћеног прикупљања личних података из члана 146 КЗ-а.

Повереник је претходно поводом чињенице да су 21. 6. 2018. године у оквиру чланка о фудбалским репрезентативцима Швајцарске на Интернет презентацији Дневног листа "Информер" (касније и у другим медијима) објављени извод из матичне књиге рођених за Џердана Шаћирија издат од стране матичне службе Градске управе Града Врања, као и извод из матичне књиге рођених и уверење о држављанству за Ваљона Бехрамија, издати од матичне службе Градске управе Града Краљева, сви датирани са истим даном објављивања 21. 6. 2018. године, покренуо поступак надзора.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да је то што је Министарство за европске интеграције ставило НВО Партнери за демократске промене Србија, односно јавности документ који садржи мишљење и коментаре ЕК о Нацрту Закона о заштити података о личности као коректан потез, како са становишта права јавности утврђених Законом о слободном приступу информацијама, тако и са становишта прокламоване и очекиване транспарентности процеса придруживања.

Управни суд је пресудом одбио тужбу Републичког јавног тужиоца (РЈТ) за поништај решења Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, којим је наложено да се јавности учине доступном професионална биографија поступајућег тужиоца у предмету „Савамала“, с тим што ће пре достављања, заштитити и учинити недоступним податке о личности као што су: адресни подаци, лични матични број грађана, име родитеља, место, дан, месец и година рођења и друге податке садржане у тим документима који нису од значаја за вршење тужилачке функције.

Повереник сматра да је пресуда очекивана, логична, као једино правно могућа, али оцењује да случај, односно само подношење тужбе илуструје са каквом неодговорном лакоћом се поступци и акти Повереника покушавају дискредитовати и дисквалификовати.

Тужбу против Повереника у случају Савамала РЈТ је поднело због "кршења закона на штету јавног интереса". То је и генерално, а посебно у конкретној ситуацији буквално правни оксиморон.

Наиме, не само да је савршено нормално и оправдано, у складу са законом и међуанродно прихваћеним стандардима, да професионалне биографије носиоца јавних функција буду доступне јавности, него је шта више у конкретном случају "спорна" биографија и у време подношења тужбе против Повереника, чак и пре тога, била доступна најширој јавности. И то ни мање ни више него на веб сајту Државног већа тужилаца, чијим радом руководи управо републички јавни тужилац. Да под таквим околностима РЈТ квалификује налог Повереника као "кршење закона и угрожавање јавног интереса" је заиста апсурд.

Статистички подаци о подношењу тужби РЈТ-а због "кршења закона на штету јавног интереса", (које може да подноси против више стотина органа) говоре да се оне подносе искључиво против повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, што имплицира закључак да је повереник једини државни орган који 'крши закон и угрожава јавни интерес', а то је, у атмосфери у којој, нажалост, органи власти масовно и робусно крше законе, екстремно некоректно.

Ово поготово имајући у виду да кршење права грађана не наилази, ни изблиза, на адекватну кривично правну реакцију, оцењујући да је тужна реалност свакодневно суочавање са мноштвом озбиљних повреда права на приступ информацијама и права на заштиту података о личности, од којих велики број указује на сумњу у извршење кривичних дела и од стране службених лица, а да је истовремено број поступака које тужилаштва тим поводом покреће занемарљив.