Version in Serbian only.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поднео је Првом основном јавном тужилаштву у Београду кривичну пријаву због основане сумње да у радњама једног или више НН службених лица Министарства унутрашњих послова постоје сви елементи кривичног дела неовлашћеног прикупљања личних података из члана 146 КЗ-а.

Повереник је претходно поводом чињенице да су 21. 6. 2018. године у оквиру чланка о фудбалским репрезентативцима Швајцарске на Интернет презентацији Дневног листа "Информер" (касније и у другим медијима) објављени извод из матичне књиге рођених за Џердана Шаћирија издат од стране матичне службе Градске управе Града Врања, као и извод из матичне књиге рођених и уверење о држављанству за Ваљона Бехрамија, издати од матичне службе Градске управе Града Краљева, сви датирани са истим даном објављивања 21. 6. 2018. године, покренуо поступак надзора.

Version in Serbian only.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да је то што је Министарство за европске интеграције ставило НВО Партнери за демократске промене Србија, односно јавности документ који садржи мишљење и коментаре ЕК о Нацрту Закона о заштити података о личности као коректан потез, како са становишта права јавности утврђених Законом о слободном приступу информацијама, тако и са становишта прокламоване и очекиване транспарентности процеса придруживања.

Version in Serbian only.

Управни суд је пресудом одбио тужбу Републичког јавног тужиоца (РЈТ) за поништај решења Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, којим је наложено да се јавности учине доступном професионална биографија поступајућег тужиоца у предмету „Савамала“, с тим што ће пре достављања, заштитити и учинити недоступним податке о личности као што су: адресни подаци, лични матични број грађана, име родитеља, место, дан, месец и година рођења и друге податке садржане у тим документима који нису од значаја за вршење тужилачке функције.

Повереник сматра да је пресуда очекивана, логична, као једино правно могућа, али оцењује да случај, односно само подношење тужбе илуструје са каквом неодговорном лакоћом се поступци и акти Повереника покушавају дискредитовати и дисквалификовати.

Тужбу против Повереника у случају Савамала РЈТ је поднело због "кршења закона на штету јавног интереса". То је и генерално, а посебно у конкретној ситуацији буквално правни оксиморон.

Наиме, не само да је савршено нормално и оправдано, у складу са законом и међуанродно прихваћеним стандардима, да професионалне биографије носиоца јавних функција буду доступне јавности, него је шта више у конкретном случају "спорна" биографија и у време подношења тужбе против Повереника, чак и пре тога, била доступна најширој јавности. И то ни мање ни више него на веб сајту Државног већа тужилаца, чијим радом руководи управо републички јавни тужилац. Да под таквим околностима РЈТ квалификује налог Повереника као "кршење закона и угрожавање јавног интереса" је заиста апсурд.

Статистички подаци о подношењу тужби РЈТ-а због "кршења закона на штету јавног интереса", (које може да подноси против више стотина органа) говоре да се оне подносе искључиво против повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, што имплицира закључак да је повереник једини државни орган који 'крши закон и угрожава јавни интерес', а то је, у атмосфери у којој, нажалост, органи власти масовно и робусно крше законе, екстремно некоректно.

Ово поготово имајући у виду да кршење права грађана не наилази, ни изблиза, на адекватну кривично правну реакцију, оцењујући да је тужна реалност свакодневно суочавање са мноштвом озбиљних повреда права на приступ информацијама и права на заштиту података о личности, од којих велики број указује на сумњу у извршење кривичних дела и од стране службених лица, а да је истовремено број поступака које тужилаштва тим поводом покреће занемарљив.

Version in Serbian only.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да чињеница да Министарство правде већ више месеци ускраћује јавности Србије увид у садржину мишљења које је од Европске комисије добијено поводом Нацрта закона о заштити података о личности у грубој, очигледној супротности са правима јавности и грађана Србије.

Повереник је већ оценио да је текст Нацрта, са становишта правног поретка Србије конфузан и контрадикторан, а са практичног становишта готово неприменљив. Нацрт се уопште не бави уређењем питања која су се у вишегодишњој пракси показала као изузетно озбиљна, отвара могућност упоредног вођења поступака о истој ствари, предвиђа да Повереник примењује законе који су неприменљиви за независна контролна тела, притом без инструмената за њихову примену. Усвајање оваквог закона имало би за последицу још већу правну несигурност и директно угрозило права грађана. С тим у вези, Повереник ће ових дана доставити Министарству, још једном, веома обимно мишљење.

Version in Serbian only.

Представници Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности разговарали су са директорком Републичког Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Драганом Калиновић, у вези са употребом картица за пензионере и заштитом података.

Повереник је, док је још била на нивоу идеје, подржао иницијативу Фонда ПИО, с почетка ове године, о намери издавања пензионерских картица са минимумом потребних података за доказивање статуса пензионера, оценивши да је решење корисно са становишта обраде и заштите података о личности. Осим што садржи минимум података неопходних у сврху идентификације, картицу за пензионере издаје Фонд ПИО који, у складу са законом, располаже матичним евиденцијама осигураника и корисника права као веродостојним извором података, за разлику од других персонализованих докумената које издају поједине локалне самоуправе (Сениор картице и сл.).

Meet the Commissioner

Monthly Statistical Report in the field of Access to Information and Personal Data Protection 31.8.2018. PENDING: 3.796 DONE: 68.452

Read more...
Open Data Portal