Da li je veliki obim sudskog spisa koji je predmet zahteva za slobodan pristup informacijama opravdan razlog odbijanja zahteva zbog zloupotrebe prava?
Odgovor:
Traženje velikog broja informacija, samo po sebi, ne može predstavljati osnov za odbijanje zahteva tražioca, ali može predstavljati osnov za produženje zakonskog roka za postupanje organa vlasti, u smislu člana 16. stav 3. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji organu vlasti daje mogućnost da po zahtevu postupi u naknadnom roku koji ne može biti duži od 40 dana od podnošenja zahteva, kada za to postoje opravdani razlozi.
Navodi organa vlasti, da postupanje po zahtevu tražioca zahteva veliko dodatno angažovanje, bez dokaza o konkretnom obimu spisa te potrebnom vremenu i opterećenju organa, po oceni Poverenika, ne može biti dovoljan razlog odbijanja zahteva s pozivom na zloupotrebu prava koja, u smislu člana 13. Zakona i opšteprihvaćenih pravnih standarda u ovoj oblasti, podrazumeva izuzetne situacije očigledno nerazumnog zahteva koji nalaže nesrazmerno velike napore organa u postupanju i u kojima sam organ vlasti iskazuje spremnost da zahtevu tražioca udovolji na način koji ne ugrožava normalan rad organa. Organ vlasti, prema odredbama čl. 4. Zakona o slobodnom pristupu informacijama ima teret dokazivanja da se radi o nerazumnom zadatku u postupanju.
Praksa Evropskog suda pravde takođe sugeriše da je na organu vlasti, pre nego što odbije zahtev s pozivom na zloupotrebu prava, da najpre dokaže obim svog zadatka, da on prevazilazi granice onoga što može razumno da bude traženo, zatim da je pokušao da se konsultuje sa podnosiocem zahteva da bi se zahtev usvojio u meri koja je manje nepovoljna od odbijanja zahteva u celosti, u smislu da npr. omogući uvid u spise uz odgovarajuće mere garancije o zaštiti podataka o ličnosti, pa da tražilac, nakon pregleda, opredeli dokumenta čije kopije zahteva.
(septembar 2012.)
