Čitaj mi

Da li se zahtevanje prevelikog broja informacija može kvalifikovati zloupotrebom prava tražioca u smislu člana 13. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja?

Odgovor:

Osnovna svrha prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja jeste interes javnosti da zna i interes razvijanja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva. Pri tome, funkcija ovog prava nije priznata isključivo u interesu tražioca informacije već i u interesu društva da bi se ostvarivala demokratska i nadzorna funkcija koju pravo na pristup informacijama ima. Zbog toga je ovo pravo po Ustavu Srbije i po zakonu o pristupu informacijama priznato svakome i u tom kontekstu, razloge ograničenja prava javnosti da zna koji su predviđeni zakonom, ne treba dovoditi u vezu sa ličnim interesima i motivima tražioca već sa prirodom samog zahteva i interesom javnosti da se informacije učine opšte dostupnim.

Međutim, ostvarivanje prava tražioca ne sme da ugrožava pravo i obavezu državnog organa da izvršava svoje redovne funkcije. Zbog toga je zakon predvideo mehanizam zloupotrebe prava kojim se organ vlasti može izuzetno štititi kada zahtevi za pristup predstavljaju nerazuman zadatak za organ u odnosu na učestalost i obim traženja pri čemu zakon ne definiše obim informacija čije se traženje smatra prekomernim. Zakon i međunarodni standardi u oblasti slobode pristupa informacijama nalažu da se ta činjenica mora sagledati u konkretnim okolnostima, kao npr. da li tražene informacije postoje u elektronskoj verziji ili ne, koliko je otežano pronalaženje dokumenata, koliko bi konkretno postupanje po zahtevu predstavljalo opterećenje za organ u odnosu na ukupnu opterećenost redovnim zadacima i u odnosu na raspoložive ljudske i druge kapacitete organa. Učestalost obraćanja, takođe, sama po sebi ne predstavlja zloupotrebu prava, osim ukoliko su zahtevi očigledno nerazumni, previše neodređeni ili nalažu nesrazmerno velike napore za pronalaženje traženih informacija ili obuhvataju previše široku oblast ili se ponavljaju istovetni zahtevi kojima se remeti normalan rad organa.

Kako je, u slučaju odbijanja zahteva s pozivom na zloupotrebu prava (i druge razloge) teret dokazivanja na organu javne vlasti, odluka Poverenika po žalbi zbog povrede prava zavisi isključivo od argumenata i dokaza koje mu organ prezentuje o tome da se radi o nerazumnom opterećenju za organ u konkretnoj situaciji.

(februar 2015.)