Čitaj mi

Da li se javni beležnici i javni izvršitelji mogu smatrati organima javne vlasti u smislu odredbe člana 3. Zakona o slobodnom pristupi informacijama od javnog značaja, s obzirom na to da su im poverena javna ovlašćenja, kao i da li se smatra informacijom od javnog značaja iznos prihoda koji su javni beležnici i javni izvršitelji (uopšteno i pojedinačno) ostvarili u prethodnim godinama?

Odgovor:

Odredbama člana 3. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10) utvrđeno je da organ javne vlasti, u smislu tog zakona, jeste: državni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave i organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja (obuhvaćeni zajedničkim nazivom: državni organ) i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu državni organ.

Uvođenjem u pravni sistem Republike Srbije javnih beležnika i javnih izvršitelja, kao fizičkih lica koja, nesporno, u okviru svoje delatnosti vrše poverena javna ovlašćenja, u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja otvoreno je pitanje da li ova fizička lica imaju svojstvo organa javne vlasti, tačnije da li se ta fizička lica mogu smatrati organizacijom kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kako je propisano članom 3. tačka 1. Zakona.

Imajući u vidu da, i prema odredbama člana 312. ranije važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i prema odredbama člana 468. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 106/15), izvršitelj, odnosno javni izvršitelj obavlja delatnost kao preduzetnik ili kao član ortačkog društva, te da oba oblika organizovanja predstavljaju privredne subjekte, obavljaju privrednu delatnost i podležu obavezi registracije, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/11, 99/11, 83/14 – dr. zakon i 5/15), Poverenik je zauzeo stav da se javni izvršitelj može upodobiti organizaciji kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, te da, u skladu s tim, predstavlja organ javne vlasti u smislu člana 3. tačka 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Javni izvršitelji, kao i Komora izvršitelja, nisu osporili ovaj stav.

Kako je javni beležnik, međutim, definisan odredbama člana 2. stav 4. Zakona o javnom beležništvu („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 – dr. zakon i 93/14 – dr. zakon) kao fizičko lice, tj. kao stručnjak iz oblasti prava, imenovan od strane ministra nadležnog za pravosuđe, koji na osnovu javnih ovlašćenja prihvata od stranaka izjave volje i daje im potrebnu pismenu formu i o tome izdaje isprave koje imaju karakter javnih isprava, čuva originale tih isprava i druge poverene dokumente, izdaje prepise isprava, javno potvrđuje činjenice, daje strankama savete o pitanjima koja su predmet njegove delatnosti i preduzima druge radnje i vrši druge poslove određene zakonom, Poverenik je uputio zahtev Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu radi davanja mišljenja o tome da li javni beležnik ima status organa javne vlasti u smislu člana 3. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Ministarstvo je u odgovoru Povereniku, br. 011-00-00264/2014-17 od 14. 11. 2014. godine, iznelo mišljenje da bi javni beležnik trebalo da ima status organa javne vlasti, ali da se ne može podvesti pod pojam organizacije kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja.

U cilju prevazilaženja problema i obezbeđenja doslednosti u ostvarivanju interesa javnosti da zna, Poverenik je u više navrata ukazivao nadležnim organima na neophodnost izmene/dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kako bi ovo važno pitanje, na koje važeće odredbe Zakona ne daju precizan odgovor, bilo jasno i nedvosmisleno uređeno. Poverenik se pri tome izričito založio za rešenje koje obezbeđuje da svako kome su poverena javna ovlašćenja bude predmet kontrole javnosti, uključujući javne izvršitelje i javne beležnike.

U pogledu pitanja da li se iznos prihoda koji su javni beležnici i javni izvršitelji (uopšteno i pojedinačno) ostvarili u prethodnim godinama, smatra informacijom od javnog značaja, Poverenik ukazuje da, saglasno odredbama člana 2. Zakona, informacija od javnog značaja jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi s radom organa, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna, pa shodno tome, ukoliko pomenutom informacijom raspolaže određeni organ javne vlasti (kao što je, primera radi Poreska uprava, Uprava za trezor i dr.), pristup toj informaciji moguće je ostvariti pod uslovima i na način predviđen Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

(novembar 2016.)