Upravni sud je presudom odbio tužbu Republičkog javnog tužioca (RJT) za poništaj rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kojim je naloženo da se javnosti učine dostupnom profesionalna biografija postupajućeg tužioca u predmetu „Savamala“, s tim što će pre dostavljanja, zaštititi i učiniti nedostupnim podatke o ličnosti kao što su: adresni podaci, lični matični broj građana, ime roditelja, mesto, dan, mesec i godina rođenja i druge podatke sadržane u tim dokumentima koji nisu od značaja za vršenje tužilačke funkcije.
Poverenik smatra da je presuda očekivana, logična, kao jedino pravno moguća, ali ocenjuje da slučaj, odnosno samo podnošenje tužbe ilustruje sa kakvom neodgovornom lakoćom se postupci i akti Poverenika pokušavaju diskreditovati i diskvalifikovati.
Tužbu protiv Poverenika u slučaju Savamala RJT je podnelo zbog "kršenja zakona na štetu javnog interesa". To je i generalno, a posebno u konkretnoj situaciji bukvalno pravni oksimoron.
Naime, ne samo da je savršeno normalno i opravdano, u skladu sa zakonom i međuanrodno prihvaćenim standardima, da profesionalne biografije nosioca javnih funkcija budu dostupne javnosti, nego je šta više u konkretnom slučaju "sporna" biografija i u vreme podnošenja tužbe protiv Poverenika, čak i pre toga, bila dostupna najširoj javnosti. I to ni manje ni više nego na veb sajtu Državnog veća tužilaca, čijim radom rukovodi upravo republički javni tužilac. Da pod takvim okolnostima RJT kvalifikuje nalog Poverenika kao "kršenje zakona i ugrožavanje javnog interesa" je zaista apsurd.
Statistički podaci o podnošenju tužbi RJT-a zbog "kršenja zakona na štetu javnog interesa", (koje može da podnosi protiv više stotina organa) govore da se one podnose isključivo protiv poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, što implicira zaključak da je poverenik jedini državni organ koji 'krši zakon i ugrožava javni interes', a to je, u atmosferi u kojoj, nažalost, organi vlasti masovno i robusno krše zakone, ekstremno nekorektno.
Ovo pogotovo imajući u vidu da kršenje prava građana ne nailazi, ni izbliza, na adekvatnu krivično pravnu reakciju, ocenjujući da je tužna realnost svakodnevno suočavanje sa mnoštvom ozbiljnih povreda prava na pristup informacijama i prava na zaštitu podataka o ličnosti, od kojih veliki broj ukazuje na sumnju u izvršenje krivičnih dela i od strane službenih lica, a da je istovremeno broj postupaka koje tužilaštva tim povodom pokreće zanemarljiv.
