Organ vlasti je dužan da rešenje iz člana 16.st.10. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS" br.120/04 i 54/07) kojim odbija zahtev tražioca, donese u roku iz stava 1. istog člana koji je propisan za odlučivanje, odnosno postupanje po zahtevu tražioca, a to znači  u  roku od 15 dana od dana prijema zahteva.  U ovom slučaju se dakle ne radi o opštoj pravnoj situaciji za donošenje rešenja u roku od 30 dana iz člana 208.ZUP-a.

(Poverenik, rešenje br. 07-00-00684 /2007-03 od 11.07.2007.g.)

Izrada, oblik i sadržina informatora definisani su  odredbama člana 39. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Istim članom, izričito je utvrđena i obaveza državnog organa da zainteresovanom licu omogući uvid u informator, ili da mu da primerak istog.

Prema tome, zakon nije ostavio na volju organu vlasti  da ceni da li će sačiniti i objaviti ovaj dokument, niti pitanje racionalnosti takvog rešenja,  već je to propisao kao izričitu zakonsku obavezu državnog organa.

(Iz odgovora Poverenika br. 021-01-5 /2006-03  od 02.02.2006.god.)

Informacije iz pravosnažnih sudskih presuda su nesporno informacije od javnog značaja u smislu čl. 2. st.1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl.glasnik RS" br.120/04,54/07, 104/09 i 36/10) jer su nastale u radu suda, kao organa vlasti u smislu ovog zakona, opredmećene su, tj. sadržane su u određenim dokumentima, u posedu su sudova i odnosi se na ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna. Postojanje ovog interes se uvek pretpostavlja, prema čl.4. Zakona, s tim da organ, kada osporava ovaj interes štiteći neki drugi pretežniji, ima zakonsku obavezu da to i dokaže. U Pogledu pravosnažnih presuda, tu situaciju bi vrlo teško bilo zamisliti.

Dostupnost informacija od javnog značaja,a time i onih sadržanih u presudama, prema citiranom  zakonu, obezbeđuje se na dva načina. Prvi je na zahtev tražioca informacija, prema proceduri koja je propisana ovim zakonom, kojim je takođe uređen i postupak zaštite ovog prava, po žalbi u postupku pred Poverenikom, odnosno po tužbi za upravni spor Upravnim sudom, kada su u pitanju organi iz čl. 22.st.3. Zakona.

Ako su u pitanju informacije koje su već objavljene i dostupne u zemlji (u  javnim glasilima, publikacijama i sl.) ili na Internetu, organ vlasti ih ne mora dostavljati tražiocu na njegov zahtev, ali ga mora obavestiti o nosaču informacije, tj. gde je i kada tražena informacija objavljena, osim kada je to opšte poznato.

Drugi nači je da organ vlasti informacije nastale u njegovom radu ili u vezi sa radom objavljuje na proaktivnoj osnovi, tako da one budu dostupne svima na Internet prezentaciji organa i bez posebnog zahteva, u skladu sa čl.39. Zakona, na način propisan Uputsvom Poverenika, o objavljivanju informatora o radu(„Sl.glasnik RS“ br. 57/05). Ova zakonaska obaveza odnosi se i na sudove.

Kada su u pitanju informacije od javnog značaja, pitanje autorstva se, po mišljenju Poverenika, ne može postavljati jer se radi o informacijama koje su „proizvodi“javnog sektora, koje su proistekle iz vršenja javne vlasti, odnosno iz obavljanja javnih funkcija. Osim toga, ostavrivanje prava na pristup ovoj vrsti informacija, zasniva se na načelu jednakosti i zabrani diskriminacije novinara i javnih glasila(čl. 6. i 7.Zakona).

Što se tiče korišćenja elektronskih izdanja biltena sudske prakse, odnosno ekskluzivnog prava određene firme, otvara se pitanje tzv. ponovne upotrebe informacija. U vezi sa tim, Direktiva 2003/98 EZ  o ponovnoj upotrebi informacija iz javnog sektora, govori o sledećem: da organe javnog sektora treba podsticati da sva dokumenta koje poseduju stave na raspolaganje za ponovnu upotrebu. Prilikom utvrđivanja principa ponovne upotrebe dokumenata, organi javne vlasti treba da poštuju pravila konkurencije, izbegavajući pri tom zaključivanje ekskluzivnih ugovora sa privatnim partnerima, tj. da uslovi za ponovnu upotrebu informacija treba da budu nediskriminatorski za slične kategorije ponovne upotrebe, da oni ne bi smeli da sprečavaju besplatnu razmenu informacija između organa javnog sektora za potrebe ostvarivanje javne dužnosti.

(Iz odgovora Poverenika organu vlasti, br.011-00-150/2010-03 od 09.06.2010.god)