Jedan prekršajni sud je uputio podnesak Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti iznoseći neslaganje sa mišljenjem Poverenika objavljenim u Publikaciji br.3. „Slobodan pristup informacijama - Stavovi i mišljenja Poverenika" http://www.poverenik.rs/images/stories/dokumentacija-nova/prirucnik/3.publikacija/publikacijaiii.pdf

o tome da u materiji o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja „postojeća zakonska rešenja ne uslovljavaju tražioca informacije da pre podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u svojstvu oštećenog izjavi žalbu Povereniku", što ne isključuje mogućnost postupajućeg suda da po potrebi zatraži i mišljenje Poverenika."

Povodom toga, sud je zatražio odgovor na sledeće pitanje:

„Koja su to postojeća zakonska rešenja koja ne uslovljavaju tražioca informacija da izjavi žalbu Povereniku pre podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u svojstvu oštećenog? " . Istovremeno je izneo suprotno mišljenje u vezi sa stavom Poverenika.

U odgovoru Poverenika sudu, navodi se između ostalog sledeće:

Budući da odluke Poverenika kao i odluke i stavovi prekršajnih sudova, podležu sudskoj kontroli u odgovorajućim postupcima, te da se ispravnost stavova iz odluka preispituju u tim postupcima, Poverenik se ne bi upuštao u polemiku oko iznetih mišljenja koja se očigledno razlikuju, a što nije nedopušteno. Odgovoreno je na pitanje koje je direktno upućeno Povereniku.

Prema članu 179. st.1. Zakona o prekršajima („Sl.glasnik RS" br.65/13), zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi ovlašćeni organ ili oštećeni.

Organ vlasti se obratio Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti podneskom br. 130-037-43/2014-02 od 10.3.2014. za mišlјenje o mogućnosti organa da se pozive na zloupotrebu prava, a povodom konkretnog zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja udruženja građana, kojim se zahteva izveštaj sa pratećom dokumentacijom o namenskom korišćenju budžetskih sredstava koje je taj organ preneo JVP"Vode Vojvodine" i JP"Vojvodinašume", imajući u vidu da se podnosilac zahteva učestalo obraća, da je u 2013.godini podneo 48 zahteva, a u 2014. već 14 zahteva, da je nekoliko zaposlenih stalno angažovano na postupanju po njegovim zahtevima kao i da nije poznato da predsednik Udruženja upotreblјava dobijene informacije.

U vezi s tim, Poverenik je dostavio sledeće obaveštenje organu vlasti:

Sud je od Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti aktom broj VIII Su. 42-36/13 od 05.08.2013. zatražio pojašnjenja u vezi sa primenom odredaba o zloupotrebi prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Kao razlog, sud je je naveo to što je u kratkom vremenskom periodu primio veliki broj zahteva za pristup informacijama od fizičkih lica kojima se, kako je navedeno, traži izdavanje prepisa velikog broja sudskih dokumentata i njihovo dostavljanje poštom, u kom slučaju se primenjuje Uredba Vlade o troškovima postupka, uprkos činjenici da „u redovnoj proceduri" propisanoj Sudskim poslovnikom,kako navodi sud, zainteresovana lica mogu podneti zahteve za izdavanje prepisa određenih sudskih dokumenata, za šta su propisane odgovarajuće sudske takse i uprkos tome da se tražioci nisu prethodno obratili „redovnim putem" nadležnom sudu. Sud ukazuje da se time umanjuju prihodi suda po osnovu sudskih taksi, da se time krše odredbe Sudskog poslovnika i Zakona o sudskim taksama, iznoseći stav da Uredba ne može biti „iznad" Sudskog poslovnika i Zakona o sudskim taksama.

U zahtevu kojim traži mišljenje Poverenika, sud iznosi svoj stav da nema mesta zahtevima za pristup informacijama ako se fizičko lice obrati sudu za dobijanje prepisa određenog dokumenta ili pak druge infomacije „u okviru redovne procedure iz nadležnosti suda i sud o tome postupi".

O tome da li se u nekom slučaju radi o zloupotrebi prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, u smislu čl. 13. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl.glasnik RS br.120/04), pre Poverenika kao drugostepenog organa, svoj stav treba da izrazi prevostepeni organ pri postupanju po podnetom, konkretnom zahtevu, ceneći sve raspoložive činjenice i okolnosti u vezi sa zahtevom. Poverenik svoj stav o ovom pitanju izražava u odluci po eventualnoj žalbi.

Načelno, stav je Poverenika da se može postaviti pitanje zloupotrebe prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja kada su zahtevi previše neodređeni ili obuhvataju izuzetno obimnu dokumentaciju, ili nalažu nesrazmerno velike napore organa u postupanju, ili se nerazumnim i čestim traženjem ometa normalan rad organa, a pri tom organ vlasti čini dodatne napore u postupanju i iskazuje spremnost prezentiranja traženih informacija. Ipak, imajući u vidu mogućnosti eventualne zloupotrebe odredbi člana 13. treba ih tumačiti krajnje restriktivno. Primera radi, u uporednom pravu ovakva ograničenja prava na slobodan pristup informacijama primenjuju se samo izuzetno, a neka nacionalna zakonodavstva ih čak i ne poznaju.

(Iz odgovora Poverenika organu vlasti, br br.011-00-37 /2007-03   od  23.04.2007.god)