Zaštita podataka o ličnosti u vreme pandemije COVID-19

Na zahtev Evropske komisije telekomunikacionim operaterima da predaju anonimne i agregirane podatke mobilnih telefona ljudi, u svrhu praćenja širenja COVID-19, predstavnici javnog mnjenja smatraju da korisnost ovakvih podataka, u ovu svrhu, može biti kratkotrajna. Istraživači, naučna zajednica i rukovodioci telekomunikacionih korporacija kao primer navode da ljudi koji su u izolaciji ne mogu da putuju izvan svojih kvartova i da takve digitalne informacije ne nude mnogo uvida, jer nisu dovoljno precizne da bi mogle da prate lokalizovana kretanja ljudi.

Agencija za zaštitu osobnih podataka u Hrvatskoj (AZOP) je saopštila da za obradu ličnih podataka o zdravlju u kontekstu vanredne situacije izazvane COVID-19 virusom treba imati valjan pravni osnov, koji se nalazi u članovima 6. i 9. Uredbe. Dalje, pravni osnov obrade nalazi se i u odredbi člana 28. Zakona o radu (NN 93/2014, 127/2017, 98/2019) i odredbi člana 1. stav 2. Zakona o zaštiti na radu (NN 71/2014, 118/2014, 154/2014, 94/2018, 96/2018). Takođe, pozivaju se i na uvodnu odredbu 46. GDPR gde se, između ostalog, upućuje da obrada podataka „zasnovana na vitalnim interesima drugog fizičkog lica u načelu sme da se vrši samo ako obrada očigledno ne može da se zasniva na drugoj pravnoj osnovi... između ostalog, za praćenje epidemija i njihovog širenja.”

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti apeluje na sredstva javnog informisanja da se uzdrže od objavljivanja podataka o licima koja su inficirana korona virusom. U poslednjih nekoliko dana učestale su senzacionalističke vesti o državljanima Republike Srbije koji su zaraženi, pri čemu se objavljuju informacije o tim licima koje njihov identitet čine određenim ili odredivim.

https://bit.ly/39KQgBM