POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

logo novi


POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI



logo novi

POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

Zastarelo
Čitaj mi

Podneskom suda SU br. VIII 347/11 od 16.05.2011.g. od Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti zatraženo je da „sagleda prirodu dokumenta“ Komande vojnog okruga iz 1995.g. dostavljenog u prilogu koji sadrži oznaku poverljivosti, kako bi sud postupio po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, a imajući u vidu odredbe čl. 9.st.1 tač.5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

U odgovoru Poverenika , br. 011-00-213 /2009-03 od 20.05.2011.god. navodi se, između ostalog, sledeće:

„Oznaka poverljivosti dokumenta, odnosno informacija je samo jedan od uslova koji je bitan sa aspekta ograničenja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Da bi se ograničio pristup takvom dokumentu- informaciji, pored ovog, formalnog uslova, prema  čl.9.st.1.tač.5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nužno je da je ispunjen i drugi, materijalni  uslov, a to je da bi odavanjem takve informacije mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koje pretežu nad interesom za pristup informacijama. Pri tome se ne misli na hipotetičku mogućnost nastupanja štete, već na stvarnu, realnu štetu. Uz to, treba imati u vidu i odredbu čl. 8. Zakona, po kojoj se prava  iz ovog zakona mogu izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu i u meri koja je zaista neophodna.

Dakle, odbijanje zahteva tražioca po osnovu tajnosti dokumenta podrazumeva obavezu prvostepenog organa, na kome je teret dokazivanja po zakonu,  da dokaže da bi pristupom traženih informacija mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom i da ti interesi pretežu nad interesom za pristup informacijama, primenom testa interesa iz čl.8. Zakona.

Sigurno vam je poznato da što se tiče pitanja tajnosti podataka u Srbiji, ukuljučujući postupak određivanja tajnosti podataka, oznake i stepene tajnosti, opoziv tajnosti podataka i postupak za opoziv i dr., ona su uređena Zakonom o tajnosti podataka ("Sl. glasnik RS" br.104/09).

Jedan od načina opoziva tajnosti prema čl. 25. Zakona o tajnosti podataka jeste opoziv na osnovu odluke nadležnog organa, tj. na osnovu rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka. Međutim radi se o opozivu koji se vrši na osnovu rešenja koje Poverenik donese u postupku po žalbi, odnosno po tužbi, a u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, pri čemu samo ovlašćeno lice organa javne vlasti, postupajući po rešenju Poverenika donetom u tom postupku, opoziva tajnost podataka, odnosno dokumenta koji sadrži tajni podatak i omogućava ostvarivanje prava tražiocu. Zbog toga,  Poverenik nije ovlašćen za opoziv tajnosti dokumenata u datoj situaciji iz vašeg zahteva, odnosno za sagledavanje prirode dokumenta, kako se navodi u zahtevu.“

 

( iz odgovora Poverenika br. 011-00-213 /2009-03 od 20.05.2011.)