Škola je zatražila mišljenje Poverenika da li treba da postupi po zahtevu advokata roditelja učenika te škole, kojim se traže zapisnici školskog Tima za zaštitu dece od nasilja i ostale zabeleške i izjave o problemima u školi, budući da ti dokumenti sadrže lične podatke o učenicima.
U odgovoru se navodi da Poverenik, kao zaštitnik prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti, odlučuje u drugostepenom postupku i u tom postupku zauzima stav u konkretnom slučaju po žalbi, na osnovu relevantnih činjenica i okolnosti, što bi učinio i u ovom slučaju, ukoliko dođe do žalbe, pa je u vezi sa traženim iznet samo načelan stav :
Najpre, u vezi sa obavezom Škole da postupa po zahtevu, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl.glasnik RS" br.120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), obavezuje školu, kao organ javne vlasti da postupi po svakom zahtevu za pristup informacijama, bez obzira da li udovoljava zahtevu ili odbija zahtev, s tim što u prvom slučaju nema obavezu da donosi rešenje, već o omogućenom pristupu sačinjava samo službenu belešku kao dokaz postupanja( čl. 16. st.9.), a u drugom slučaju je u obavezi da donese rešenje sa obrazloženjem zašto se zahtev odbija i sa poukom o pravnom leku ( čl.16.st.10).Obaveza postupanja po zahtevu postoji čak i kada organ vlasti nema informaciju, o čemu je dužan da obavesti tražioca i postupi u skladu sa čl. 19.Zakona.
Nije sporno da informacije sadržane u zapisnicima školskih timova i drugim zapisima nastalim u vezi sa radom Škole, imaju karakter informacija od javnog značaja u smislu čl.2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i kao takve, one mogu biti legitiman predmet zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, od svakog lica, uključujući roditelje, odnosno njihove advokate, u skladu sa čl.5.Zakona. U pogledu takvih informacija postoji zakonska pretpostavka o opravdanom interesu javnosti da zna( čl.4. ).
Istovremeno, Zakon u čl. 9. i 14. propisuje uslove i razloge zbog kojih pravo na slobodan pristup informacijama može biti ograničeno, delimično ili u celosti, pri čemu je teret dokazivanja na postupajućem organu, odnosno Školi. Škola ima obavezu da u predmetnom slučaju, gde i sama prepoznaje obavezu zaštite podataka o ličnosti, primenom tzv. testa javnog interesa iz čl. 8. Zakona, „izvaga" pretežnost interesa, između prava javnosti da zna, na jednoj strani i drugog mogućeg legitimnog prava ili interesa (iz čl. 9. i 14. Zakona,) kao što je pravo na zaštitu privatnosti ili sigurnost ili drugo važno dobro nekog lica, na drugoj strani.
Polazeći od toga da bi pristup npr. školskim zapisnicima izvesno mogao zadirati u privatnost učenika ili njihovih porodica, Škola, će ceniti da li su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za primenu izuzetaka iz tač.1-3 člana14. Zakona( npr. da se radi o pojavi ili događaju od interesa za javnost), i ako oceni da jesu, informacije će učiniti dostupnim tražiocu i obrnuto. Čak i u slučaju da oceni da pristup dokumentima treba dozvoliti, Škola je dužna da vodi računa o zaštiti podataka o ličnosti i u vezi s tim, o primeni jednog od osnovnih načela obrade o ličnosti, o načelu srazmernosti iz čl.8. Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (" Sl. glasnik RS" br.97/08 i 104/09-dr.zakon), i da ne dozvoli pristup onim podacima o ličnosti u pogledu kojih javnost ne treba da ima interes da zna, odnosno koji pretežu nad pravom javnosti da zna, kao što su podaci o nacionalnosti, socijalnom statusu, zdravstvenom stanju, adresni podaci i sl., tako što će pre pristupa, u dokumentima zaštiti takve podatke o ličnosti.
Takođe, sa stanovišta primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, treba imati u vidu da se ne može dovoditi u pitanje pravo javnosti da zna pod vidom zaštite privatnosti, ako se ima u vidu da uvek postoji mogućnost anonimizacije podataka o ličnosti koji su u dokumentima sadržani ili njihove zaštite prekrivanjem, odnosno izdvajanja osetljivih informacija, u skladu sa čl.12. Zakona o slobodnom pristupu informacijama, koji reguliše delimičan pristup informacijama.
Kod postupanja po zahtevu za pristup informacijama, treba takođe imati u vidu da iz pojma informacije od javnog značaja proističe obaveza organa da informacije koje su učinjene dostupnim tražiocu, moraju biti dostupne i bilo kom drugom potencijalnom tražiocu, odnosno opšte dostupne za javnost, za razliku od zahteva za ostvarivanje prava u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, u vezi sa obradom sopstvenih podataka o ličnosti, tj. tražioca, u kom slučaju se pristup dozvoljava samo licu na koga se podaci odnose, odnosno njegovom zakonskom zastupniku, ako je reč o maloletnom licu.
(Iz odgovora tražiocu, br.011-00-270/2012-03 od 02.04.2012.)
