Spisak maturanata škole sa podacima o kontaktima jesu informacije od javnog značaja u smislu čl. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. Glasnik RS" br.120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), budući da su podaci nastali u vezi sa radom škole, da škola ima status organa javne vlasti, da su podaci sadržani u određenom dokumentu/ima, a postojanje opravdanog interesa javnosti da zna se po ovom zakonu pretpostavlja dok organ vlasti ne dokaže suprotno.
Međutim, informacije o maturantima su istovremeno i podaci o ličnosti u smislu čl. 3. Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (" Sl. glasnik RS" br.97/08 ,104/09-dr.zakon, 68/12-Odluka US i 107/12) i njihova obrada, koja, u smislu ovog zakona, podrazumeva i stavljanje na uvid ili činjenje dostupnim na drugi način, se može vršiti ili na osnovu zakonskog osnova ili na osnovu saglasnosti lica o čijim podacima je reč.
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u čl. 14. propisuje kada se pravo javnosti da zna može uskratiti ili ograničiti u korist zaštite prava na privatnost, koje obuhvata i pravo na zaštitu podataka o ličnosti. Isti član propisuje i izuzetke od zaštite prava na privatnost, u korist prava javnosti da zna. Jedan od izuzetaka jeste situacija kada postoji saglasnost lica o čijim podacima je reč, zatim kada se radi o ličnosti ili događaju od interesa za javnost ili kada se radi o licu koje je svojim ponašanjem dalo povoda za traženje informacija. Vaganje interesa između prava javnosti da zna i zaštite privatnosti vrši organ vlasti kada postupa po zahtevu za pristup informacijama, primenom čl. 8. Zakona o pristupu informacijama.
Na osnovu iznetog proizilazi da škola ne bi mogla da učini dostupnim tražiocu, kao informaciju od javnog značaja, spisak maturanata sa podacima o njihovim adresama i telefonima, bez njihove izričite saglasnosti, bez obzira na razloge zbog kojih su informacije potrebne tražiocu (pozivanje na godišnjicu mature). Kada su u pitanju imena maturanata, pristup tim informacijama u principu nije sporan, osim ukoliko bi se na osnovu datih imena moglo identifikovati o kojim je osobama reč, ako se npr. radi o malom mestu u kome se škola nalazi, pa bi to predstavljalo povredu njihove privatnosti.
Ukoliko su imena maturanata objavljena i javno dostupna, dalje korišćenje tih informacija, odnosno podataka ne bi bilo sporno sa aspekta slobodnog pristupa informacijama i slobode mišljenja i izražavanja. Međutim, ukoliko bi korišćenje dobijenih podataka o ličnosti prevazilazilo lične potrebe pojedinca tj. ako bi dobijene podatke koristio za pravljenje novih zbirki podataka o ličnosti koje bi bile dostupne drugima, putem interneta ili na drugi način, onda to podleže primeni Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
(br.011-00-269/2013-03 od 10.04.2013.)
