POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

logo novi


POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI



logo novi

POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

Čitaj mi

Nema latinične verzije

Preuzmite dokument:
pdf Приручник.pdf
Величина документа:1 Mb

PREGLED NAJVAŽNIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORAMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: 

Zakon o izmenama i dopuna Zakona o slobodnom pristupu inforamacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS br. 105 od 8.11.2021.)  stupio je na na snagu 16. novembra 2021. godine, a njegova primena je počela 17.02.2022. godine.

Najznačajnije izmene i dopune Zakona su:

  1. Afirmisan je princip proaktivne transparentnosti, kao način ostvarivanja prava na pristup informacijama (čl. 1. Zakona). Informator o radu se objavljuje putem jedinstvenog informacionog sistema informatora o radu koji vodi i održava Poverenik; u elektronskom i mašinski čitljivom obliku; ažurira se na 30 dana; širi je obim informacija koje se objavljuju i širi je krug organa koji su obveznici izrade informatora; propuštanje da se izradi i ažurira informator o radu predstavlja prekršaj za koji odgovara rukovodilac organa (čl. 39. i 40. Zakona).
  2. U značajnoj meri je proširen krug organa javne vlasti koji su obveznici Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (čl. 3. Zakona).
  3. Proširen je krug osnova koji predstavljaju formalnopravni uslov za moguće ograničenje ili isključenje prava na pristup informacijama od javnog značaja (čl. 9. Zakona).
  4. Institut zloupotrebe prava na pristup informacijama od javnog značaja iz čl. 13. Zakona u celosti je brisan, tj. ovo više ne može biti osnov za ograničenje ili isključenje prava na pristup informacijama.
  5. Propisan je način postupanja organa kada se zahtev odnosi na informacije koje su sadržane u velikom broju dokumenata. Ako bi usled toga postupanje organa u roku od 15 dana bilo otežano, organ može, u roku od sedam dana od dana prijema urednog zahteva, obavestiti tražioca o tome i ponuditi mu da zahtev precizira ili da ostvari uvid u dokumente pre nego što odredi koje su mu kopije dokumenata potrebne (čl. 16. st. 3. Zakona). Navedena norma nije detaljnije razrađena.
  6. Dopunjena su i precizirana pravila za postupanje po neurednom zahtevu za pristup informacijama. Uputstvo o dopuni tražiocu se mora dati u roku od osam dana od dana prijema zahteva (čl. 15. st.5. Zakona). Organ tražiocu ostavlja rok za uređenje zahteva koji ne može biti kraći od osam ni duži od 15 dana. Odbacivanje zahteva se sada vrši u formi rešenja (čl. 15. st.6. Zakona).
  7. Pravilo koje se odnosi na produženje roka za postupanje po zahtevu na 40 dana je izmenjeno, odnosno njegov opseg je izmenjen. Do sada se ova mogućnost mogla koristiti samo ukoliko organ planira da učini dostupnim informacije u potpunosti, a sada je ta mogućnost proširena i na samo postupanje po zahtevu, što znači da se u produženom roku može i odbiti zahtev rešenjem (čl. 16. st. 4. Zakona). I dalje stoji obaveza organa da obaveštenje o produženju roka uputi tražiocu u roku od sedam dana od dana prijema zahteva i samo ako iz opravdanih razloga nije u mogućnosti da po zahtevu postupi u roku od 15 dana.
  8. Posebna pravila su propisana za postupanje po zahtevima za informacijama koje predstavljaju tajne podatke u smislu Zakona o tajnosti podataka, a koja se razlikuju u zavisnosti od toga da li je tajnost odredio drugi organ (čl. 16. st.5. Zakona) ili organ kome je podnet zahtev i koji odlučuje o zahtevu (čl. 16. st. 6. i 13. Zakona). U prvom slučaju zahtev se prosleđuje organu koji je odredio tajnost podatka na dalje postupanje, a u drugom slučaju se preispituje da li i dalje postoje razlozi zbog kojih je podatak određen kao tajni. Ako ne postoje, donosi se odluka o prestanku tajnosti podatka (u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka) i informacija se čini dostupnom tražiocu. Međutim, ukoliko i dalje postoje razlozi zbog kojih je podatak određen kao tajni, u obrazloženju rešenja kojim se odbija zahtev,  organ je dužan da navede i razloge za određivanje tajnosti i razloge zbog kojih podatak i dalje treba da se čuva kao tajni.  (Ista obaveza postoji i ako je podatak određen kao poslovna ili profesionalna tajna).
  9. Poverenik ima novo ovlašćenje kada odlučuje po žalbi protiv rešenja o odbijanju zahteva koji se odnosi na tajni podatak. Ako u postupku po takvoj žalbi Poverenik utvrdi da su prestali razlozi zbog kojih je podatak određen kao tajni, odnosno da podatak nije određen kao tajni u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka, doneće rešenje kojim se žalba usvaja, a organu vlasti nalaže da opozove tajnost traženog podatka i podnosiocu zahteva omogući pristup tom podatku. Pre donošenja odluke Poverenik je dužan da izvrši uvid u spise predmeta na koji se žalba odnosi (čl. 24. st. 7. i 8. Zakona).
  10. Proširen je krug organa javne vlasti protiv kojih se ne može podneti žalba Povereniku, već se može samo voditi upravni spor. Pored šest postojećih žalba se sada ne može izjaviti ni protiv Narodne banke Srbije, već se samo može voditi upravni spor (čl. 22. st. 3. Zakona).
  11. Izmenjeni su rokovi za postupanje Poverenika po žalbi. Poverenik donosi rešenje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od dana prijema žalbe, osim ako je reč o žalbi zbog nepostupanja organa vlasti u skladu sa članom 16. stav 2. Zakona (informacije od značaja za zaštitu života ili slobode nekog lica, odnosno za ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva ili životne sredine -rok za postupanje prvostepenog organa 48 sati) u kom slučaju Poverenik donosi rešenje u roku od 30 dana od dana prijema žalbe (čl. 24. st. 1. i 2. Zakona).
  12. Kada povodom žalbe zbog nepostupanja po zahtevu (ćutanje uprave) utvrdi da je žalba osnovana, Poverenik će rešenjem naložiti organu vlasti da u određenom roku postupi po zahtevu (čl. 24. st. 6. Zakona). U ovim situacijama Poverenik ne odlučuje meritorno o zahtevu. Kada Poverenik donese ovakvo rešenje, on u skladu sa zakonom koji reguliše prekršajni postupak izdaje prekršajni nalog iz čl. 47. Zakona (čl. 24. st. 10. Zakona), kojim je propisano da će se novčanom kaznom u iznosu od 30.000 dinara kazniti za prekršaj ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima (odnosno rukovodilac organa ako ovlašćeno lice nije određeno), ako ne postupi po zahtevu u skladu sa rokovima iz člana 16. Zakona (ćutanje uprave).
  13. Odluka o obustavi postupka po žalbi donosi se u formi rešenja (čl. 24.st.9. Zakona).
  14. Organi vlasti su dužni da Povereniku, na njegov zahtev i u roku koji on odredi, a koji ne može biti duži od 15 dana, dostave sve podatke neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za donošenje rešenja iz čl. 24. i 25. Zakona, kao i za odlučivanje o podnošenju zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka koji su u vezi sa tim rešenjima. Povereniku će, radi utvrđivanja činjeničnog stanja biti omogućen pristup svakom nosaču informacije na koji se ovaj zakon primenjuje. Organ nadležan za vođenje evidencija o prebivalištu i boravištu građana i jedinstvenom matičnom broju građana dužan je da Povereniku, na njegov zahtev, dostavi podatke iz tih evidencija koji su neophodni za izricanje prekršajnog naloga i podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka (čl. 26. Zakona).
  15. Deblokirani su mehanizmi za upravno izvršenje rešenja Poverenika. Poverenik će prinuditi izvršenika – organ vlasti da ispuni obaveze iz rešenja Poverenika posrednom prinudom, izricanjem novčanih kazni. Novčana kazna se izriče rešenjem. Novčana kazna se izriče u rasponu od 20.000 do 100.000 dinara i može biti izrečena više puta. Izrečenu novčanu kaznu izvršava sud u skladu sa zakonom kojim se reguliše izvršenje i obezbeđenje. Izrečene novčane kazne predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije (član 28a Zakona).
  16. Poverenik ima nova ovlašćenja. Pored izricanja prekršajnog naloga, ovlašćen je i da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje propisane Zakonom, kada u postupku po žalbi oceni da postoji prekršaj. Tražilac informacije ne može da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv organa vlasti pre okončanja postupka po žalbi pred Poverenikom, odnosno pre okončanja upravnog spora ako žalba Povereniku nije dopuštena. U ovom slučaju tražilac informacije je dužan da se prethodno obrati Povereniku zahtevom da Poverenik podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno upravnoj inspekciji, ako je vođen upravni spor. Ako Poverenik, odnosno upravna inspekcija u roku od osam dana ne odgovori tražiocu informacije na zahtev za pokretanje postupka ili mu odgovori da nema osnova za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, tražilac informacije je ovlašćen da sam podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Ako Poverenik, odnosno upravna inspekcija podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, na zahtev tražioca informacije ili na sopstvenu inicijativu, dužan je da o eventualnom odustajanju od tog zahteva obavesti tražioca informacije, u roku od osam dana od dana odustajanja od zahteva, da bi tražilac informacije mogao da nastavi postupak (čl. 28b).
  17. Poverenik može obrazovati kancelarije i van svog sedišta. Obavljanje poslova u kancelariji uređuje se aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova stručne službe Poverenika. (čl. 29. st. 2. i 3. Zakona). Planirano je otvaranje kancelarija u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.
  18. Poverenik se bira u Narodnoj skupštini, većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog odbora nadležnog za državnu upravu, na vreme od osam godina, po javnom pozivu. Zakonom je bliže uređen i način izbora Poverenika i uslovi za obavljanje funkcije Poverenika (čl. 30. Zakona).
  19. Povereniku više nije potrebna saglasnost Narodne skupštine za opšti akt o organizaciji i sistematizaciji poslova stručne službe Poverenika, već je samo dužan da o tome obavesti Narodnu skupštinu u roku od 15 dana od dana donošenja tog akta (čl. 34. st. 3. Zakona).
  20. Ovlašćena lica za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja imaju širi obim obaveza i značajno veću odgovornost (pre svega prekršajnu, koja je sada izričito propisana zakonom). Prvi put je zakonom propisana i izričita odgovornost i dužnost zaposlenih u organu vlasti da ovlašćenom licu pruže svu neophodnu pomoć i dostave potpune i tačne informacije neophodne za postupanje po zahtevu (čl. 38. Zakona).
  21. Obavezu podnošenja godišnjeg izvreštaja Povereniku sada imaju svi organi javne vlasti, bez izuzetaka, do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu. Pored postojećih podataka, Povereniku se po novom zakonu dostavljaju i sledeći podaci: o rukovodiocu organa vlasti i ovlašćenom licu; o broju podnetih zahteva koji se odnose na informacije o zdravlju stanovništva ili zaštiti životne sredine iz člana 16. stav 2. ovog zakona; o broju podnetih zahteva koji se odnose na informacije o raspolaganju javnim sredstvima; o broju podnetih zahteva koji se odnose na informacije iz nadležnosti tog organa vlasti. Poverenik će propisati obrazac za podnošenje godišnjeg izveštaja. U slučaju propuštanja da se podnese godišnji izveštaj Poverenik je ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv rukovodioca organa (čl. 43. Zakona).
  22. Zakon je napravio razliku između prekršaja za koje odgovara rukovodilac organa (čl. 46. st. 1. Zakona), ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima (čl. 46. st. 2. Zakona) i zaposleni u organu vlasti (čl. 46. st. 3. Zakona). Za sve ove prekršaje predviđena je novčana kazna u rasponu od 20.000 dinara do 100.000 dinara.
  23. Nije odgovorno za prekršaj ovlašćeno lice koje je postupalo po nalogu rukovodioca organa vlasti i preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog propisa ili akta bilo dužno da preduzme da bi sprečilo izvršenje prekršaja (čl. 46. st. 4. Zakona).
  24. Postupci za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja započeti pre početka primene ovog zakona, okončaće se po odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS”, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10) (samostalni član 30. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja).

Pripredila

Slavoljupka Pavlović