Čitaj mi

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milan Marinović, pozdravlja zajedničko saopštenje Alesandre Perući (Alessandra Pierucci), predsedavajuće Komiteta Konvencije 108 i Žan-Filip Voltera (Jean-Philippe Walter), Komesara za zaštitu podataka Saveta Evrope, u kom su izneli stav u odnosu na zaštitu podataka o ličnosti za vreme trajanja pandemije COVID-19.

Zajedničko saopštenje u celosti je ovde .

U Saopštenju se ističe da zbog primene određenih mera za vreme pandemije COVID-19, države moraju da obrate pažnju na to koliko te mere predstavljaju pretnju po demokratiju, vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava, uključujući i prava na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti.

U Saopštenju se posebno ukazuje na nekoliko tačaka na koje je potrebno obratiti posebnu pažnju:

Obrada podataka u vezi; sa zdravljem stanovništva

Preporuka CM/Rec(2019)2 o zdravstvenim podacima sadrži određene smernice o ostvarivanju prava na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti. Ova preporuka uređuje razmenu podataka o ličnosti između samih zdravstvenih radnika, kao i između zdravstvenog i drugih sektora. Preporuka ukazuje da je potrebno izbegavati objavljivanje osetljivih podataka o ličnosti (npr. zdravstvenih podataka) i sugeriše se da se ova radnja obrade vrši samo ako su obezbeđene posebne, dodatne tehničke i organizacione mere zaštite.

Obrada podataka velikih razmera

Imajući u vidu da se formiraju masovne baza podataka o ličnosti, koristeći tehnologije poput Big Data i veštačke inteligencije, kao i da, imajući u vidu da je prilikom obrade podataka potrebno poštovati ljudsko dostojanstvo, Komitet Konvencije 108 izradio je Smernice za obradu podataka  u kontekstu Big Data i veštačke inteligencije. Ove smernice služe kako državnim organima, tako i programerima koji razvijaju ovakve softvere, kako bi se osigurali od slučajnih i neželjenih negativnih posledica (poput diskriminacije pojedinaca i grupa). Među najvažnije izazove u masovnoj obradi podataka o ličnosti u cilju sprečavanja širenja pandemije, spadaju rizici od mogućnosti ponovne identifikacije lica na osnovu prethodno anonimizovanih podataka,.

Obrada podataka od strane poslodavaca

Za vreme trajanja pandemije, poslodavci će verovatno biti u situaciji da obrađuju neke podatke o ličnosti ili osetljive podatke, koje obično ne obrađuju (poput zdravstvenih podataka). Poslodavci bi trebalo da obrađuju samo one podatke o ličnosti koji su neophodni za identifikaciju potencijalno obolelih zaposlenih, uz puno poštivanje principa nužnosti, proporcionalnosti i odgovornosti. Potrebno je što više umanjiti mogućnost pojave rizika koje takva obrada može da predstavlja po ostvarivanje prava i osnovnih sloboda zaposlenih, posebno prava na privatnost (u skladu sa Preporukom CM/Rec(2015)5 o obradi ličnih podataka u kontekstu zapošljavanja).  Ako se od poslodavaca traži da državnim organima otkriju određene podatke o zdravstvenom stanju zaposlenih, onda je neophodno da za to postoji validan pravni osnov. Po okončanju vanrednog stanja, poslodavci su u obavezi da se vrate na redovan režim obrade podataka, uključujući trajno brisanje prikupljenih zdravstvenih podataka zaposlenih.

 

Mobilni  podaci

Telekomunikacione kompanije, internet platforme i internet provajderi su aktivno uključeni u borbu protiv širenja COVID-19 i sve češće se od njih traži da dostave zadržane podatke svojih korisnika, kako bi se utvrdila njihova geolokacija. Obrada navedenih podataka za veći broj lica može da se vrši samo ako bi, na osnovu validnih dokaza, mogla da doprinese prestanku širenja pandemije. Obrada podataka bi trebalo da se vrši tako da spreči ili minimizira rizik ostvarivanja prava na privatnost, odnosno da se vrši ona radnja obrade koja je najmanje agresivna po ostvarivanje prava na privatnost.

 Obrada podataka u obrazovnim sistemima

Škole, univerziteti i njihovo osoblje ulažu velike napore radi povećanja veština i resursa za učenje na daljinu. Potrebno je obratiti pažnju da se upotrebom aplikacija i softvera za rad na daljinu ne krše prava lica čiji se podaci obrađuju (podrazumevana privatnost) i da se upotreba podataka ograniči u odnosu na svrhu obrade.

Potrebno je da postoji odgovarajući pravni osnov (uključujući saglasnost roditelja ili zakonskog staratelja kod maloletnih lica), kao i da se omogući roditeljima da imaju maksimalnu transparentnost u pogledu obrade podataka svoje dece. Dodatne smernice o obradi podataka o ličnosti u svrhu obrazovanja sada razmatra Komitet Konvencije 108, i intencija je da iste posluže  stručnjacima iz blasti obrazovanja. Radna verzija je ovde .

- Povodom svega napred navedenog, Poverenik podseća da brojne stavove iznete u zajedničkom saopštenju već primenjuje u praksi i o istim je više puta informisao javnost preko vlastite internet prezentacije i putem medija.

Tako npr. Poverenik je apelovao na sve organe javne vlasti, ne samo da hitno i bez odlaganja postupaju po zahtevima koji su u vezi sa sprečavanjem širenja korona virusa i zaštitom zdravlja stanovništva, već i da proaktivno deluju, tj. da proaktivno objavljuju što veći broj informacija u vezi sa navedenim pitanjima. Pravovremeno i tačno informisanje javnosti izvesno može doprineti smanjenju uznemirenosti građana i sprečavanju nastanka panike.  

Takođe, Poverenik je nekoliko puta naglasio da je prilikom objavljivanja informacija o obolelim licima i potencijalno zaraženim licima potrebno voditi računa o tome da se time ne povređuje privatnost tih lica i ne otkriva njihov identitet, već da se objavi samo minimum onih podataka koji je neophodan u cilju zaštite javnog zdravlja i smanjenja broja obolelih. Jer, objavljivanje brojnih informacija o obolelim građanima, pored narušenog zdravlja, ugrožava i njihovu privatnost i dostojanstvo.

Poverenik je istakao i da u situaciji proglašenog vanrednog stanja, pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja nije suspendovano, ali da ostvarenje ovog prava treba prilagoditi novonastalim okolnostima. Takođe, povodom odluke o uvođenju vanrednog stanja, Poverenik je uputio apel građanima Srbije da se ponašaju u svemu u skladu sa merama Vlade RS. Poverenik je i  pozdravio donošenje Uredbe o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja.

Isto tako, Poverenik je oštro osudio pojavu lažnih vesti i tim povodom izrazio zabrinutost i upozorio građane, posebno starije, da ne nasedaju na razne "ponude za pomoć" i da ne daju svoje podatke o ličnosti nepoznatim licima i bez ikakvog osnova, kako ne bi došli u situaciju da zbog toga pretrpe štetne posledice.

Poverenik će se i u budućem radu za vreme trajanja vanrednog stanja u Srbiji, zalagati da se prilikom objavljivanja informacija o obolelim i potencijalno zaraženim licima, vodi računa o tome da se time ne povređuje privatnost i dostojanstvo tih lica i ne otkriva njihov identitet, već da se objavljuje samo minimum onih podataka koji je neophodan u cilju zaštite javnog zdravlja i smanjenja broja obolelih.


Zbirni mesečni statistički podaci
iz oblasti dostupnosti informacijama
i zaštite podataka o ličnosti
na dan 31.5.2020.

U PROCEDURI: 3.337
OBRAĐENO: 90.777

Opširnije...
 Portal otvorenih podataka