Saopštenja - Arhiva

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti uputio je pismo ministru trgovine, turizma i telekomunikacija, ukazujući na potrebu i tražeći sprovođenje nadzora nad primenom Zakona o elektronskim komunikacijama (ZEK), za šta je nadležno to ministarstvo.

Neposredan povod je izvršavanje obaveza operatora elektronskih komunikacija koji zadržavaju podatke o komunikaciji, kao i obaveza nadležnih državnih organa koji pristupaju tim podacima da vode evidenciju o zahtevima za pristup zadržanim podacima te da najdocnije do 31.januara, za prethodnu kalendarsku godinu, dostave evidenciju Povereniku. Reč je o obavezi koja je uvedena poslednjim izmenama ZEK-a, s idejom da se doprinese kvalitetnijem ostvarivanju ustavnih garancija o tajnosti komunikacija.

Državni organi koji pristupaju podacima (BIA, MUP, VBA) dostavili su Povereniku navedene evidencije u zakonskom roku. Međutim, od svih operatora elektronskih komunikacija (6-7 usluge telefonije, približno 200 usluge pristupa internetu) koji zadržavaju podatke o komunikaciji, istu evidenciju do isteka roka dostavili su samo Telenor i Telekom Srbija.

S obzirom na neizvršavanje nespornih zakonskih obaveza, te indicije da se u nekim slučajevima to čini sasvim svesno, potrebno da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija nadležno za nadzor nad primenom ZEK-a, sprovede nadzor nad operatorima koji nisu izvršili svoju zakonsku obavezu, utvrdi da li neki od njih uopšte vode evidencije o zahtevima za pristup zadržanim podacima, odnosno zašto ih nisu u skladu sa zakonom dostavili Povereniku.

Poverenik očekuje da po sprovedenom nadzoru Ministarstvo pokrene prekršajne postupke protiv odgovornih operatora i odgovornih lica, zbog neizvršavanja zakonskih obaveza. Zakonom je predviđeno da zbog neizvršavanja navedenih obaveza za prekršaj može biti kažnjeno pravno lice od 1-2 miliona dinara, preduzetnik ili odgovorno lice u pravnom licu od 100-150 hiljada dinara te da se pored kazne može izreći i mera zabrane vršenja delatnosti.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pokrenuo je postupak nadzora nad Republičkim geodetskim zavodom a povodom primene odredbi Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Ovlašćena lica poverenika započeće sutra postupak neposrednog nadzora.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti povodom interesovanja većeg broja novinara i medija potvrđuje da je juče primio dopis roditelja male Tijane Ognjanović u kome oni, u osnovi, mole da Poverenik "oslobodi Republički fond za zdravstveno osiguranje bilo kakve zakonske obaveze čuvanja podataka, ukoliko ona uopšte postoji", i da im je on danas odgovorio. Poverenik je apelovao na njih da pomoć nekoj od bolesne dece čiji su im se roditelji radi toga obratili, pruže što je moguće pre.

Poverenik ocenjuje da nije dobro, da je u konkretnoj situaciji kontraproduktivno da se težište problema "seli" u sferu zaštite podataka o ličnosti, jer je suština problema u sasvim drugoj sferi.

Ovaj slučaj koji je s razlogom privukao veliku pažnju javnosti treba da predstavlja upozorenje na to da nam je u vezi sa prikupljanjem i korišćenjem sredstava za humanitarnu pomoć pravni poredak zabrinjavajuće inferioran. Da bi morali da imamo, ali ipak nemamo pouzdane ili nikakve odgovore na čitav niz pitanja koja se povodom prava javnosti da zna nužno nameću. Npr. o okolnostima, uslovima i posledicama u kojima se javnost može pozvati na uplatu sredstava za humanitarne svrhe na privatni račun; o konsekvencama takvog poteza sa stanovišta dalje "poverljivosti" tog privatnog računa; o posledicama situacija u kojoj iz bilo kojih razloga dođe do nemogućnosti ostvarenja proklamovane svrhe; o mogućnostima za "poverljivo" raspolaganje prikupljenim sredstvima i nakon toga, itd, itd.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti primio je danas, na njihov zahtev, predstavnike Komore izvršitelja, i razgovarao sa njima o upozorenju na nedopuštenu obradu podataka o ličnosti dužnika - fizičkih lica od strane Komore, koje je Poverenik pre nekoliko dana uputio Komori.

Poverenik je još jednom upozorio Komoru da Pravilnik Komore, ni u kom slučaju ne može da predstavlja valjan pravni osnov za uvođenje obrade podataka o ličnosti jer to shodno Ustavu može biti isključivo zakon, a ne podzakonski akt.

Obrada ličnih podataka u konkretnom slučaju suprotna je Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti ne samo zbog neadekvatnog pravnog osnova nego i zbog nepostojeće svrhe. Zakon o zaštiti podataka predviđa da je obrada nedopuštena ako je nesrazmerna svrsi, a u konktetnom slučaju svrha dostavljanja određenih podataka o verodostojnim ispravama od strane poverilaca Komori izvršitelja (utvrđena Zakonom o izvršenju i obezbeđenju), je da se izvšitelji koji će sprovoditi izvršenje određuju ravnomerno prema azbučnom redu njihovog upisa u imenik. Ta svrha može sasvim očigledno biti ostvarena i samo obradom podataka o samoj izvršnoj ispravi (broj isprave, mesto bez adrese, iznos potraživanja), a obrada ličnih podataka dužnika je sasvim nepotrebna sa stanovišta te svrhe. A istovremeno to bi dovelo do toga da se, osim što izvršitelji koji sprovode izvršenje raspolažu podacima o ličnosti, i u Komori formira nepotrebna a ogromna baza ličnih podataka i samim tim otvori rizike u vezi sa načinom i dužinom čuvanja, zaštitom, eventualnom zloupotrebom podataka itd.

Do nedopuštene obrade podataka o ličnosti od strane Komore došlo je pored ostalog i zato što je Ministarstvo pravde dalo saglasnost na "Pravilnik o sadržini i načinu podnošenja zahteva Komori izvršitelja za određivanje nadležnog izvršitelja" pritom propustivši da ukaže Komori da su odredbe koje predviđaju obradu podataka o ličnosti neustavne i nesvrsishodne.

Predstavnici Komore su potvrdili da u potpunosti razumeju upozorenje Poverenika, da će bez odlaganja prestati sa nedopuštenom obradom podataka o ličnosti, uništiti prikupljene podatke o ličnosti, a Pravilnik Komore dovesti u sklad sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.