Saopštenja - Arhiva

Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljubu Šabiću danas je u prostorijama Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka uručen sertifikat za pristup tajnim podacima stepena tajnosti "državna tajna".

Sertifikat za pristup svim tajnim podacima bez obzira na stepen tajnosti ima izuzetno mali broj državnih funkcionera, izdaje se na preporuku BIA, nakon sprovedenog posebnog postupka bezbednosnih provera, najrigoroznijeg koji je našim zakonima predviđen. Poverenik Rodoljub Šabić već ima sertifikat istog ranga, a novim sertifikatom pravo na pristup tajnim podacima stepena tajnosti "državna tajna" produženo je za rok od 3 godine.

S tim u vezi, poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti upozorio je Komoru izvršitelja da suprotno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, bez zakonskog ovlašćenja ili pristanka za obradu, obrađuje podatke o ličnosti izvršnih dužnika.

Komora izvršitelja započela je obradu podataka o ličnosti dužnika (imena i prezimena, adrese, visina dugovanja) označavajući kao osnov "Pravilnik o sadržini i načinu podnošenja zahteva Komori izvršitelja za određivanje nadležnog izvršitelja" koji je sama donela.

Pomenuti Pravilnik donet je načini i pod okolnostima koje su u suprotnosti sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju na osnovu kog je donet, a uz to se s njegovom primenom započelo suprotno Ustavu, i pre nego što je objavljen.

Čak i da nema pomenutih nedostataka ovaj Pravilnik kao i bilo koji drugi pravilnik, ne bi mogao predstavljati osnov za obradu podataka o ličnosti budući da, u skladu sa Ustavom to može biti samo zakon, a ne i podzakonski akt.

Obrada ličnih podataka suprotna je Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti ne samo zbog pravnog osnova nego i sa stanovišta svrhe, jer zakon predviđa da je obrada nedopuštena ako je nesrazmerna svrsi. Svrha dostavljanja određenih podataka o verodostojnim ispravama od strane poverilaca Komori izvršitelja je propisana Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, to je da se izvšitelji određuju ravnomerno prema azbučnom redu njihovog upisa u imenik. Ta svrha može biti ostvarena i samo obradom podataka o samoj izvršnoj ispravi (broj isprave, mesto bez adrese, iznos potraživanja) iz kojih pojedinačna fizička lica ne mogu biti identifikovana, jer je to nepotrebno za stanovišta svrhe, a istovremeno nepotrebno otvara rizike u vezi sa čuvanjem, zaštitom odnosno eventualnom zloupotrebom podataka.

Poverenik je naložio Komori izvršitelja da ga u roku od 8 dana obavesti o tome šta će preduzeti radi otklanjanja navedenih nepravilnosti, nakon čega će doneti odluku o daljim merama.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da jučerašnje saopštenje Ministarstva odbrane kojim se "objašnjava" nepostupanje ministarstva po nalogu sadržanom u rešenju Poverenika, predstavlja dezinformisanje javnosti i pokazuje, ako ništa drugo, onda zabrinjavajuće nepoznavanje relevantnih zakona.

S pravnog stanovništva neodrživa je, doslovno apsurdna tvrdnja da deklasifikacija i činjenje dostupnim javnosti bilo kojih informacija na način i postupku utvrđenim kako Zakonom o slobodnom pristupu informacijama tako i Zakonom o tajnosti podataka može da predstavlja nekakvo krivično delo "odavanja vojne tajne".

Sa faktičkog stanovništva nezaobilazna je činjenica da su informacije o ceni i efektima remonta aviona od pre više godina već u više navrata bile dostupne medijima i javnosti preko konferencija za štampu, javnih istupa i intervjua ranijih ministara i vojnih starešina. Nedavno je i sam aktuelni ministar u razgovoru sa novinarima "odao" podatke o broju časova naleta aviona mnogo aktuelnije od onih koji su predmet naloga.

Poverenik ocenjuje da bez obzira da li je ovakvo postupanje Ministarstva odbrane posledica nepoznavanja zakona ili svesnog nastojanja da se izgradi pozicija u kojoj će ministarstvo samo da odlučuje kad hoće a kad neće da postupa po zakonu i obavezujućim odlukama nadležnih organa, ono proizvodi štetu po normalno funkcionisanje pravnog poretka, ugled države i pogotovo samog ministarstva.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da saopštenje Sindikata Komunalne policije u kontekstu situacije nastale povodom vezivanja i privođenja građanke zbog neposedovanja autobuske karte u kome Sindikat "oštro osuđuje nezakonito snimanje od strane NN lica" i najavljuje podnošenje krivične prijave, nije primeren i opravdan način reagovanja.

Poverenik podseća da relevantne krivične odredbe (čl.144 i čl.145 KZ) čak i kad je u pitanju snimanje privatnih a ne službenih lica za postojanje krivičnog dela zahtevaju "osetno zadiranje u lični život" što je u konkretnim okolnostima praktično nemoguće konstatovati.

Svaki javni službenik, pa razume se i policajac, pogotovo u trenucima kad primenjuje silu, mora da računa s tim da je njegovo postupanje apsolutno legitimni predmet interesovanja javnosti. Policajci imaju prava na privatnost kao i drugi građani, ali onda kad nisu na dužnosti. Dok su na dužnosti njihovi postupci su prioritetno podložni odredbama zakona kojima se uređuje pravo javnosti da zna i pravo javnog informisanja, a ne zakona kojima se štiti privatnost.