Poreska uprava je od  Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti zatražila mišljenje u vezi sa objavljivanjem informacija o dugovanjima medijskih kuća i njihovih osnivača- fizičkih lica po osnovu javnih prihoda.

Poverenik je u odgovoru izneo samo načelan stav budući da stav o tome da li određene informacije treba učiniti dostupnim javnosti zauzima u konkretnom slučaju, na osnovu relevantnih činjenica i okolnosti, odlučujući kao drugostepeni organ po žalbi.

Poverenik je u odgovoru naglasio da Poreska uprava, kao prvostepeni organ, prilikom odlučivanja po zahtevu treba da ima u vidu da se prava na slobodan pristup informacijama, prema čl.8. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja(ZSPIJZ), mogu izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na ustavu ili zakonu i da  se nijedna odredba ovog zakona ne može tumačiti na način da se ograničenje prava čini u meri većoj od one koja je nužno potrebna.

Zastarelo

 

Podneskom br. 012-00-1/37/2011-02 od 18.maja 2011.g. ministarstvo je od Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti zatražilo  da „precizira“ da li je ministarstvo u obavezi da pruži odgovor na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja koji se odnosi na dokumentaciju podnetu ministarstvu u postupku evidentiranja predstavništva, imajući u vidu odredbu čl. 10. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju po kojoj su takve informacije poverljive, kao i odredbu čl. 9.tač.5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

U odgovoru Poverenika, br. 011-00-216/2011-03 od 23.05.2011. , navodi se između ostalog, sledeće:

„ Oznaka poverljivosti dokumenta, odnosno informacija, samo je jedan od uslova koji je bitan sa aspekta ograničenja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Da bi se ograničio pristup takvom dokumentu- informaciji, pored ovog, formalnog uslova, prema  čl.9.st.1.tač.5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nužno je da je ispunjen i drugi, materijalni  uslov, a to je da bi odavanjem takve informacije mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koje pretežu nad interesom za pristup informacijama. Pri tome se ne misli na hipotetičku mogućnost nastupanja štete, već na stvarnu, realnu štetu. Uz to, treba imati u vidu i odredbu čl. 8. Zakona, po kojoj se prava  iz ovog zakona mogu izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu i u meri koja je zaista neophodna.

Dakle, eventualno odbijanje zahteva tražioca na osnovu 9.st.1.tač.5. Zakona, podrazumeva obavezu prvostepenog organa, na kome je teret dokazivanja po Zakonu,  da dokaže da bi pristupom traženih informacija mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom, što se iz priloženog zahteva ne prepoznaje, i da dokaže da ti interesi pretežu nad interesom za pristup informacijama, primenom testa interesa iz čl.8. Zakona.“

(Iz odgovora Poverenika , Br. 011-00-216/2011-03 od 23.05.2011.)

Zastarelo

Podneskom suda SU br. VIII 347/11 od 16.05.2011.g. od Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti zatraženo je da „sagleda prirodu dokumenta“ Komande vojnog okruga iz 1995.g. dostavljenog u prilogu koji sadrži oznaku poverljivosti, kako bi sud postupio po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, a imajući u vidu odredbe čl. 9.st.1 tač.5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

U odgovoru Poverenika , br. 011-00-213 /2009-03 od 20.05.2011.god. navodi se, između ostalog, sledeće:

„Oznaka poverljivosti dokumenta, odnosno informacija je samo jedan od uslova koji je bitan sa aspekta ograničenja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Da bi se ograničio pristup takvom dokumentu- informaciji, pored ovog, formalnog uslova, prema  čl.9.st.1.tač.5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nužno je da je ispunjen i drugi, materijalni  uslov, a to je da bi odavanjem takve informacije mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koje pretežu nad interesom za pristup informacijama. Pri tome se ne misli na hipotetičku mogućnost nastupanja štete, već na stvarnu, realnu štetu. Uz to, treba imati u vidu i odredbu čl. 8. Zakona, po kojoj se prava  iz ovog zakona mogu izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu i u meri koja je zaista neophodna.

Dakle, odbijanje zahteva tražioca po osnovu tajnosti dokumenta podrazumeva obavezu prvostepenog organa, na kome je teret dokazivanja po zakonu,  da dokaže da bi pristupom traženih informacija mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom i da ti interesi pretežu nad interesom za pristup informacijama, primenom testa interesa iz čl.8. Zakona.

Sigurno vam je poznato da što se tiče pitanja tajnosti podataka u Srbiji, ukuljučujući postupak određivanja tajnosti podataka, oznake i stepene tajnosti, opoziv tajnosti podataka i postupak za opoziv i dr., ona su uređena Zakonom o tajnosti podataka ("Sl. glasnik RS" br.104/09).

Jedan od načina opoziva tajnosti prema čl. 25. Zakona o tajnosti podataka jeste opoziv na osnovu odluke nadležnog organa, tj. na osnovu rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka. Međutim radi se o opozivu koji se vrši na osnovu rešenja koje Poverenik donese u postupku po žalbi, odnosno po tužbi, a u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, pri čemu samo ovlašćeno lice organa javne vlasti, postupajući po rešenju Poverenika donetom u tom postupku, opoziva tajnost podataka, odnosno dokumenta koji sadrži tajni podatak i omogućava ostvarivanje prava tražiocu. Zbog toga,  Poverenik nije ovlašćen za opoziv tajnosti dokumenata u datoj situaciji iz vašeg zahteva, odnosno za sagledavanje prirode dokumenta, kako se navodi u zahtevu.“

 

( iz odgovora Poverenika br. 011-00-213 /2009-03 od 20.05.2011.)

Reagujući povodom utvrđivanja Predloga zakona o policiji od strane Vlade Republike Srbije, zbog nesaglasnosti  odredaba člana 5. tog zakona sa rešenjima iz Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Poverenik je 26.10.2005.g. izdao  saopštenja za javnost koje glasi:

„Kao slični zakoni u demokratskom svetu, i naš Zakon predviđa da građanin, koji traži informaciju, nije dužan da dokazuje da za to ima interes.

Predviđanjem, kao u slučaju čl. 5. Predloga zakona o policiji i čl. 153. Predloga zakona o prekršajima, obaveze dokazivanja „opravdanog", ili „pravnog", ili „na zakonu zasnovanog", ili „osnovanog" interesa, izaziva se nepotrebna konfuzija i otvaraju mogućnosti za ograničavanje prava građana.

Bilo bi mnogo bolje da predlozi novih zakona, u vezi sa pristupom informacijama, sadrže odredbe koje upućuju na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, umesto kontroverznih rešenja. Teško je razumeti kakva je logika predlaganja takvih rešenja, jer ne može biti sumnje da u slučaju kolizije priotitet mora imati Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je za konkretnu materiju  leks specialis.

Uostalom, i Deklaracija o dostupnosti informacija, koju su u decembru 2004. zajednički usvojili specijalni izvestilac Ujedinjenih Nacija za slobodu mišljenja i izražavanja, predstavnik OEBS-a za slobodu medija, i specijalni izvestilac Organizacije američkih država za slobodu izražavanja, izričita je u pogledu toga da, u slučaju suprotnosti, zakon o dostupnosti informacija ima prioritet u odnosu na sve ostale zakone.

Svi organi vlasti treba da daju doprinos afirmisanju demokratskih principa sadržanih u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja", a Vlada i Skupština posebno."

(Iz saopštenja za javnost koje je Poverenik dao  26.10.2005.g)

Sa aspekta primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (" Sl. glasnik RS" br.120/04) , nije odlučujuće pitanje nadležnosti organa u vezi sa nastankom  dokumenta. Sama činjenica posedovanja dokumenta od strane bilo kog organa javne vlasti koji je nastao u vezi sa njegovim radom,  stvara obavezu organa i da obezbedi njegov pristup na zahtev tražioca informacije.

Pitanje obezbeđenja pristupa dokumentu  kojim organ vlasti raspolaže, a koga je sačinio drugi organ, može biti značajno u slučaju kada se radi o dokumentu koga je izdavalac označio nekom od  oznaka tajnosti, pa je i logično da sam skine takvu oznaku i učini ga dostupnim, ako za uskraćivanje ili ograničenje pristupa takvom  dokumentu ne postoje  razlozi taksativno navedeni u  ovom zakonu.

Poverenik može imati razumevanje za probleme organa vlasti zbog obimnosti dokumentacije čiji pristup se traži i ograničenih kadrovskih i drugih potencijala organa za postupanje po zahtevima tražioca, što može biti pospešeno ažurnim postupanjem tog organa  po odredbama ovog zakona, ali nije nažalost u mogućnosti da utiče na to kom organu će se tražilac obratiti  za pristup informaciji u slučaju kada više organa raspolaže istom informacijom, odnosno dokumentom. U tom smislu, Poverenik nastoji  da svi organi  javne vlasti poštuju odredbe ovog zakona, a da u suprotnom, bez razlike, snose posledice propisane zakonom .

(Iz odgovora Poverenika organu vlasti, br.011-00-23  /2006-03  od  20.06.2006.god.