OBRADA PODATAKA O PRIPADNICIMA NACIONALNIH MANjINA OD STRANE NACIONALNIH SAVETA
Pitanje je da li su aktivnosti Nacionalnih saveta manjina na obradi podataka o ličnosti radi upisa u posebne biračke spiskove pripadnika nacionalnih manjina i za potrebe evidencije članstva, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Te aktivnosti uključuju: prikupljanje podataka od pripadnika nacionalne manjine, unos u odgovarajući obrazac uz potpis lica o čijim podacima je reč, izrada fotokopije ili foto snimka lične karte, dostavljanje popunjenog obrasca opštini, zadržavanje fotokopija dokumenata (obrasca i l. karte), evidentiranje podataka u internoj evidenciji članova.
Prema čl. 42. Ustava Republike Srbije, zajemčena je zaštita podataka o ličnosti.
Prema odredbama o uslovima za obradu podataka iz čl.8-18. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl.glasnik RS“ 97/08), obrada podataka o ličnosti, koja, između ostalog, podrazumeva i prikupljanje i korišćenje podataka, nije dozvoljena bez zakonskog ovlašćenja ili bez izričitog pristanka lica čiji podaci se obrađuju. Takođe, obrada podataka je dozvoljena samo u svrhu određenu zakonom ili pristankom lica, pri čemu broj i vrsta podataka koji se obrađuju moraju biti srazmerni svrsi obrade. Obrada je nedozvoljena ako je sam način obrade nedozvoljen.
Za obradu naročito osetljivih podataka u smislu čl. 16-17. Zakona, u koje, između ostalih, spada i podatak o nacionalnoj pripadnosti, Zakon zahteva i strožije uslove. Ovi podaci se mogu obrađivati na osnovu slobodno datog pristanka lica, osim kad zakonom nije dozvoljena obrada ni uz pristanak. Uslovi za obradu naročito osetljivih podataka su strožiji i u pogledu forme i sadržine pristanka za obradu, u tom smislu da se pristanak lica daje u pismenom obliku koji sadrži oznaku podatka koji se obrađuje, svrhu obrade i način njegovog korišćenja. Uslovi su strožiji i u pogledu obaveze primene posebnih mera zaštite ove vrste podataka.
Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina („Sl.glasnik RS“br.72/2009) i Pravilnikom o načinu vođenja posebnog biračkog spiska nacionalnih manjina („Sl.glasnik RS“ br. 91/2009), uređena su pitanja prikupljanja i obrade podataka u svrhu upisa pripadnika nacionalnih manjina u posebne biračke spiskove. Članom 38. ovog zakona je propisano da poslove organizovanja i sprovođenja izbora za nacionalne savete obavljaju Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i organi za sprovođenje izbora, što znači da niko drugi ne može tim povodom sprovoditi radnje obrade podataka, dakle ni prikupljanje ni formiranje evidencija tj. biračkih ili drugih spiskova pripadnika nacionalnih manjina. Prema ovom zakonu, građanin ima pravo da sam, na propisnom obrascu, neposredno ili poštom podnese zahtev za upis u poseban birački spisak organu uprave jedinice lokalne samouprave prema mestu svog prebivališta, pa tu radnju ne može obavljati niko umesto njega (izuzimajući naravno opšta ili posebna pravila preduzimanja pravnih radnji preko punomoćenika).
Zakon dakle, ne daje pravo postojećim Nacionalnim savetima (na koje se zakon primenjuje shodno čl. 137. Stav 3. Zakona) da prikupljaju zahteve od građana i da ih u njihovo ime predaju nadležnom opštinskom organu kao ni pravo da podatke prikupljaju radi svojih evidencija i drugih potreba. Ovo naročito ne na način da se fotokopiraju lična dokumenta.
Obzirom da Nacionalnih saveti nemaju zakonski osnov za obradu podataka pripadnika nacionalnih manjina, to jedini osnov za njihovu obradu može biti slobodno dat pristanak lica, u skladu sa odredbama čl. 10. i 17. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Obrada podataka o ličnosti bez pristanka lica, suprotno uslovima utvrđenim zakonom, zabranjena je i sankcionisana kao prekršaj po odredbama čl. 57. st. 1. tačka 1. i 5. i stav 3. Zakona, što ne isključuje ni krivičnu odgovornost po odredbama čl. 146. Krivičnog zakonika RS.
ZAKONITOST PRIKUPLjANjA PODATAKA O VLASNICIMA KOJI IZDAJU STANOVE ILI POSLOVNE PROSTORIJE, OD SKUPŠTINE STANARA ZGRADE I DOSTAVLjANjA PODATAKA PORESKOJ UPRAVI
Prema čl.8. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (Sl.glasnik RS 97/08), obrada podataka o ličnosti (pod kojom se, između ostalog, podrazumeva i prikupljanje i korišćenje podataka) nije dozvoljena bez zakonskog ovlašćenja ili bez izričitog pristanka lica čiji podaci se obrađuju. Takođe, obrada podataka je dozvoljena samo u svrhu određenu zakonom ili pristankom lica.
Članom 42. stav 2. Ustava RS je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom.
U skladu sa navedenim, odgovor na pitanje da li je Skupština stanara zgrade, odnosno njen presednik, u obavezi da, na zahtev Poreske uprave, prikulja, odnosno dostavi raspoložive podatke o stanarima koji svoje stanove ili poslovne prostorije izdaju u zakup, zavisi od toga da li Skupština stanara ima jedan od navedena dva osnova za prikupljanje podataka i u koje svrhe.
Zakon o održavanju stambenih zgrada koji uređuje pravni položaj i nadležnost Skupštine stanara, Skupštini stanara ne daje ovlašćenje da prikuplja navedene podatake o ličnosti, uključujući i podatak o JMBG.
Ukoliko Skupština stanara eventualno raspolaže takvim podacima prikupljenim uz pristanak lica, postavlja se pitanje u koju svrhu su podaci prikupljeni. Dalje raspolaganje raspoloživim podacima, pa i dostavljanje poreskim organima, nije moguće izvan svrhe za koju su podaci, uz saglasnost vlasnika, prikupljeni.
Odredbe čl.12. i 13. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kojima su propisani izuzeci za obradu podataka bez pristanka lica, mogu se tumačiti isključivo u kontekstu navedene ustavne norme koja upotrebu podataka van svrhe za koju su podaci prikupljeni, dozvoljava isključivo za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštitu bezbednosti Republike Srbije.
U skladu sa tim, prikupljanje podataka o ličnosti za potrebe vođenja poreskog postupka od strane Skupštine stanara, odnosno njenog predsednika je protivno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, kao i dostavljanje Poreskoj upravi raspoloživih podataka dobijenih uz saglasnost vlasnika za neke druge potrebe, odnosno svrhu.
Ostvarivanje prava na zaštitu podataka o ličnosti u vezi sa podacima unetim u bazu Šengenskog informacionog sistema (Schengen Information System-SIS)
Sastavni organizacioni delovi Šengenskog informacionog sistema ( SIS-a) su nacionalne kancelarije za održavanje veze- SIRENE (Supplementary Information System at National Entry), preko kojih se, najkompletnije, pristupa sistemu i ostvaruju prava u vezi zaštite podataka.
U vezi sa obradom podataka, SIS sadrži i oznake upozorenja koje se odnose na zabranu ulaska i boravka državljana trećih zemalja-zemalja koje nisu članice EU, odnosno potpisnice Šengenske konvencije, u zemlje članice Konvencije.
U skladu sa opštim principima zaštite podataka, a posebno odredbama člana 109. i 110. Konvencije, svako lice ima pravo da bude informisano o vrsti podataka koji se o njemu obrađuju, na osnovu čijeg naloga (organa ili službi u okviru zemalja članica Konvencije), pravnom osnovu i svrsi obrade podataka, kao i mogućim korisnicima.
Pored toga, lice može tražiti ispravku ili brisanje netačno unetih podataka, koju vrši nacionalni organ države članice koji je podatak uneo. Provera ispravnosti podataka, te ispravka ili brisanje istih, uvek se vrši na osnovu nacionalnih propisa države-članice koja je podatak unela.
Zahtev za ostvarivanje prava na uvid u evidenciju i eventualnu ispravku podnosi se nacionalnoj kancelariji SIRENE, bilo koje zemlje članice Konvencije ili nezavisnom organu za zaštitu podataka o ličnosti tih zemalja koji je nadležan i za žalbe na odgovore nacionalne kancelarije SIRENE, ukoliko je podnosilac nezadovoljan odgovorom. Zahtev se podnosi neposredno organu zemlje članice ili preko diplomatsko-konzularnog predstavništva, a podnosilac zahteva mora dokazati svoj indentitet prilikom podnošenja zahteva, uz davanje fotokopije važećeg indentifikacionog dokumenta koji sadrži i potpis podnosioca, npr. važeći pasoš. Zahtev se dostavlja u pisanoj formi, neposredno ili putem faksa.
Po zahtevu lica za ispravku netačnih podataka ili činjenica sadržanih u SIS-u, rešava nacionalni organ SIRENE, zemlje članice Konvencije koja je podatak unela. Zahtev se može uputiti neposredno toj SIRENE-i, (što je svakako najefikasnije) ili preko druge zemlje članice, koja primljeni zahtev prosleđuje zemlji upisa podatka.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije, za sada, ne može pružati zaštitu prava u vezi sa obradom podataka unetih u Šengenski informacioni sistem, dok Republika Srbija ne postane članica Šengenske konvencije.
Objavljivanje JMBG
Objavljivanje jedinstvenih matičnih brojeva za više desetina hiljada građana na Internetu, Službenom glasniku i u Dnevnom listu „Politika", od strane Republičke Agencija za privatizaciju, pored njihovih imena, prezimena i imena roditelja, u vezi sa ostvarivanjem prava na akcije, po mišljenju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, predstavlja masovno i grubo vređanje njihove privatnosti i prava na zaštitu podataka o ličnosti.
Ovo mišljenje Poverenik zasniva na osnovnom principu u vezi u vezi sa obradom i korišćenjem tih podataka, da je obrada podataka i kad je zakonom predviđena, dopuštena samo u svrhe radi kojih je predviđena i samo u meri koja je neophodna da bi se ona i ostvarila. Objavljivanje JMBG više hiljada građana, niti je zakonom predviđeno, niti je potrebno, a u svakom slučaju protivno je međunarodnim elementarnim standardima zaštite podataka o ličnosti i odredbama čl. 8.našeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Jedinstvena evidencija Ministarstva prosvete
Baza podataka učenika
Povodom najave formiranje jedinstvene evidencije o učenicima srednjih i osnovnih škola na bazi podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema Ministarstva prosvete, Poverenik je, u skladu sa ovlašćenjima i obavezama iz čl. 44. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ministru prosvete uputio pismo iznoseći svoj stav povodom toga:
„Mediji objavljuju da bi tu evidenciju koristilo ministarstvo, ali povratno i škole, lokalna samouprava koja ih finansira pa i roditelji. Pominju se mnogobrojni podaci od ocena učenika i prisustva učenika na nastavi i vannastavnim aktivnostima i sl., pa do podataka o roditeljima (lični podaci, imovno stanje, profesija i sl.), pa i ocena ponašanja učenika, opservacija o zdravlju, psihološkom profilu i sl.
Nezvanično sam informisan da postoji projekat uspostavljanja jedinstvene evidencije u okviru jedinstvenog informacionog sistema ministarstva, finansiran od Svetske banke, za koji se osnov, verovatno, nalazi u čl. 27. st. 1., tač. 6. i čl. 28. st. 2 tač. 5. Zakona o osnovana sistema obrazovanja i vaspitanja. Osnov za ovu bazu podataka, pretpostavljam, bile bi evidencije koje škole vode po zakonima i pravilnicima za pojedine nivoe obrazovanja.
Međutim, osim navedenih načelnih odredaba zakona i tehničkih propisa o načinu i vrstama evidencije (vode se na papiru u striktno propisanoj formi, određenim knjigama evidencija, propisanom načinu čuvanja i arhiviranja tih knjiga i sl.) ničim nije propisano vođenje jedinstvene evidencije na nivou ministarstva, niti je propisano šta čini jedinstveni informacioni sistem. Takođe, nije propisano ni koji se svi lični podaci dostavljaju ministarstvu, u kom obimu i ko ih koristi, te kako su zaštićeni. Naročito, ničim nije propisano da škole evidentiraju, pa samim tim ni da dostavljaju podatke o roditeljima (lični podaci, imovno stanje, profesija i sl.), pa i ocene ponašanja učenika, psihološki profil i sl. Posebno, ničim nije propisano da se isti mogu koristiti u druge svrhe osim onih iz čl. 8., 27. i 28. Zakona osnovana sistema obrazovanja i vaspitanja.
Polazeći od navedenog, a posebno imajući u vidu činjenicu da neki od pomenutih podataka o ličnosti spadaju u kategoriju posebno osetljivih podataka, mišljenja sam da sa posebnom pažnjom treba razmotriti sva pitanja u vezi sa formiranje jedinstvenog informacionog sistema, pre svega, imajući u vidu princip da se obrada podataka može vršiti samo na osnovu zakona, samo u svrhe predviđene zakonom i samo u meri koja je neophodna za ostvarivanje svrhe."
S tim u vezi Poverenik je predložio da se zajednički razmotri ovo pitanje.
O ličnim podacima iz upitnika za
uvođenje regruta u vojnu evidenciju
Povodom obraćanja građana Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u vezi sa zahtevom vojnog odseka da se u upitnik za uvođenje regruta u vojnu evidenciju unose, pored podataka vojnog obveznika, još i brojni detaljni lični podaci ostalih članova porodice, roditelja, pa čak i braće i sestara (uključujući npr. JMBG, stručnu spremu i sl.), Poverenik je u pismu Ministarstvu odbrane ukazao na sledeće:
„Opšteprihvaćeni princip u demokratskim društvima u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti je da se obrada podataka, bez saglasnosti lica o čijim podacima se radi, može vršiti uz uslove - da je predviđena zakonom, da se vrši u svrhe predviđene zakonom, da se vrši u meri koja je neophodna za ostvarivanje svrhe.
S tim u skladu i čl. 13. našeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik" 97/08), predviđeno je da „organ vlasti obrađuje podatke bez pristanka lica, ako je obrada neophodna radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti određenih zakonom ili drugim propisom u cilju ostvarivanja interesa nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje, sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela, ekonomskih, odnosno finansijskih interesa države, zaštite zdravlja i morala, zaštite prava i sloboda i drugog javnog interesa, a u drugim slučajevima na osnovu pismenog pristanka lica."
Polazeći od navedenog, mišljenja sam da je potrebno da Ministarstvo odbrane oceni da li zaista postoji osnov za prikupljanje svih gore pomenutih podataka odnosno da čak iako postoji preispita njegovu opravdanost."
PRIKUPLjANjE PODATAKA O ČLANOVIMA DOMAĆINSTVA KORISNIKA EKSPROPRIJACIJE I DOSTAVLjANjE SVETSKOJ BANCI
Prikupljanje i dostavljanje podataka Svetskoj banci o članovima domaćinstva korisnika eksproprijacije, izvorima njihovih prihoda, zanimanju lica čija se imovina ekspropriše i članova njihovog domaćinstva, predstavlja obradu podataka o ličnosti u smislu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS"br.97/08), pri čemu neki od podataka, kao npr.socijalna pomoć, spadaju u kategoriju naročito osetljivih podataka iz čl. 16. Zakona.
Prema odredbama o uslovima za obradu podataka (čl.8-18. Zakona) primarni uslov za obradu podataka o ličnosti od strane ministarstva je zakonsko ovlašćenje ili pristanak lica čiji se podaci obrađuju.
Za obradu naročito osetljivih podataka u smislu čl. 16. Zakona, među kojima je i socijalna pomoć, Zakon zahteva strožije uslove. Naročito osetljivi podaci se mogu obrađivati na osnovu slobodnog pristanka lica, osim kad zakonom nije dozvoljena obrada ni uz pristanak. Izuzetno od toga, podaci koji se odnose na primanje socijalne pomoći, mogu se obrađivati bez pristanka lica, samo ako je to zakonom propisano.Uslovi za obradu naročito osetljivih podataka su strožiji i u pogledu forme i sadržine pristanka za obradu, u skladu sa čl. 17. kao i u pogledu primene posebnih mera zaštite, u skladu sa čl.16.st.3.Zakona.
Ukoliko za obradu napred navedenih podataka o članovima domaćinstva korisnika eksproprijacije ne postoji izričito zakonsko ovlašćenje, u tom slučaju je za obradu podataka neophodan punovažan pristanak lica na koga se podaci odnose. Pristanak , u skladu sa odredbom čl.10. Zakona, lice može dati pismeno ili usmeno na zapisnik, ili preko punomoćnika, a u pogledu podatka o socijalnoj pomoći ili drugog naročito osetljivog podataka, samo u pismenom obliku, a izuzetno, u slučaju da lice nije pismeno ili nije u stanju da pristanak svojeručno potpiše, uz potpis dva svedoka.
U svakom slučaju, pristanak mora biti jasan i nedvosmislen u pogledu toga koji podaci se obrađuju, u koju svrhu i u pogledu načina njihovog daljeg korišćenja.
Prema odredbama čl.53.Zakona, za iznošenje podataka o ličnosti iz Republike Srbije u državu koja nije članica Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka Saveta Evrope, ili međunarodnu organizaciju u toj državi, potrebna je saglasnost odnosno dozvola Poverenika.
