Aktuelnosti

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milan Marinović učestvovao je onlajn na devetom sastanku Odbora za stabilizaciju i pridruživanje koji je danas održan u Briselu.

Poverenik je na sastanku u delu o političkim kriterijumima istakao da je saradnja institucije Poverenika sa Narodnom skupštinom na veoma zadovoljavajućem nivou. Posebno je naglasio da je za efikasno obavljanje proširenih ovlašćenja u oblasti oba prava koja štiti institucija neophodno jačanje kadrovskih kapaciteta, te je potrebno da Narodna skupština bez odlaganja da saglasnost na raspisivanje javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u Stručnoj službi Poverenika na neodređeno vreme.

Predstavnici Službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Sofija Radojičić i Olgica Radovanović, održali su 06. jula 2023. godine obuku iz oblasti primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, u organizaciji Komore zdravstvenih ustanova Srbije. Obuku kojoj je prisustvovalo 150 lica moderirao je Marin Cetinić, a tokom i nakon obuke usledila je diskusija tokom koje su otklonjene brojne nedoumice u vezi sa primenom oba zakona iz nadležnosti Poverenika. Poseban naglasak bio je na rešavanju problema s kojima se u svakodnevnom radu susreću lica ovlašćena za postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, kao i zloupotrebom prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Beograd, 4. jul 2023.

Javno predstavljanje istraživanja „Percepcija građana o zaštiti podataka o ličnosti“ koje je sprovela agencija Kantar Srbija / TMG Insights tokom aprila i maja ove godine, bilo je održano danas, brojnim predstavnicima organa javne vlasti, nevladinom sektoru i novinarima u hotelu Mona Plaza u Beogradu.

Poverenik Milan Marinović u svom uvodnom obraćanju je istakao da rezultati istraživanja pokazuju da je skoro polovina građana upoznata sa radom institucije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a da većina ima pozitivan stav prema ovoj instituciji i smatra da ona može da im obezbedi zaštitu podataka o ličnosti. Takođe, podsetio je na rezultate prvog talasa istraživanja javnog mnjenja koje je u urađeno 2020. godine, kao i na sprovedenu medijsku kampanju pod nazivom „Neka ostane lično.“.

Šef sekcije za dobru upravu Misije OEBS-a u Srbiji, Agnes Bodens je izjavila da je pravo na privatnost suštinsko ljudsko pravo koje je značajnije nego ikad i da će OEBS nastaviti da pruža podršku Povereniku u daljem podizanju svesti  građana o zaštiti podataka o ličnosti. 

Rezultati istraživanja pokazuju da većina građana Srbije (60%) primećuje da se u poslednjih godinu dana više govori o zaštiti podataka o ličnosti. Građane najviše zanima ko može da im traži podatke o ličnosti, kome mogu da se obrate u slučaju zloupotrebe, kakva su im prava i šta sve predstavlja ugrožavanje podataka o ličnosti.

Poverenik je na kraju naveo da su ovakva istraživanja potrebna jer je to dobar način da se napravi presek stanja te da treba razmišljati i u pravcu istraživanja po posebnim ciljnim grupama. Takođe, naglasio je da se krećemo u dobrom pravcu i izrazio očekivanje da će OEBS u dogledno vreme podržati sprovođenje novih istraživanja i kampanja u cilju podizanja svesti javnosti o zaštiti podataka o ličnosti. Ukazao je i na činjenicu da brojke iz istraživanja potvrđuju da poverenje građana u instituciju Poverenika raste i apelovao je na oprez kod građana kada daju svoje podatke o ličnosti drugima.

Oba istraživanja javnog mnjenja (prvo iz 2020, drugo iz 2023.), kao i javna kampanja „Neka ostane lično.“ (2022) su sprovedena u saradnji Misije OEBS-a u Srbiji i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u okviru višegodišnjeg projekta Misije „Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Srbiji”, koji finansira Vlada Švedske.

Ovde možete preuzeti kompletnu verziju Izveštaja : Percepcija građana o zaštiti podataka o ličnosti 2023.

Beograd, 30.6.2023.

Radionica Značaj pristupa ekološkim informacijama za unapređenje i zaštitu životne sredine održana je danas, u sali za konferencije br. 1, u Blu centru Beograd u organizaciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji. Radionica je ujedno bila prilika da se prikaže trenutno stanje u oblasti dostupnosti ekoloških informacija i istaknu nova ovlašćenja Poverenika u situacijama kada su ekološke informacije uskraćene javnosti i koje su to prepreke u ostvarivanju prava na pristup ekološkim informacijama odnosno kako ih prevazići i unaprediti stanje u toj oblasti.

U uvodnom obraćanju radionicu su otvorili Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Ambasador; Jan Bratu, šef Misije OEBS-a u Srbiji koji su istakli važnost podizanja svesti javnosti o značaju zaštite i očuvanja životne sredine i upoznali sa značajem ostvarivanja prava javnosti na pristup ekološkim informacijama nakon usvojenih izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Radionica ja okupila predstavnike akademske zajednice, organa javne vlasti koji se bave pitanjima zaštite životne sredine na državnom i lokalnom nivou, zainteresovane javnosti, predstavnike Službe Poverenika, organizacije civilnog društva i novinare koji izveštavaju o životnoj sredini i klimatskim promenama.

Ovom prilikom predstavljena je i publikacija „Ostvarivanje prava na pristup ekološkim informacijama“ autorke Slavoljupke Pavlović, v.d. pomoćnice sekretara u Sektoru za žalbe i izvršenja u oblasti pristupa informacijama koja se odnosi na prvi stub Arhuske konvencije koja je i uvrštena u publikaciju. Izmenama i  dopunama Zakona  o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja  Povereniku su data nova ovlašćenja kada su  ekološke informacije uskraćene javnosti i propisane su nove obaveze lokalnih vlasti da ekološke informacije pruže javnosti u što kraćim rokovima.

Ukazano je da je jedan od glavnih problema veliki procenat ćutanja organa vlasti po zahtevima za pristup ekološkim informacijama. Takođe, visok je procenat neizvršenih odluka Poverenika kojima se nalaže davanje ekoloških informacija. Zahvaljujući izmenama i dopunama Zakona i deblokiranju mehanizama za prinudno izvršenje Poverenikovih odluka taj problem je otklonjen.

Na kraju radionice akteri su zaključili da bez pristupa ekološkim informacijama nema učešća javnosti u donošenju odluka i da je to neophodno za dobro definisanje javnih politika i donošenje strategija i odgovarajućih mera za zaštitu životne sredine.

Događaj se realizuje u okviru Projekta „ Primena Arhuske konvencije i pristup informacijama od javnog značaja“.