Služba Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti učestvovala je na okruglom stolu na temu „Zaštita privatnosti u digitalnom okruženju“ koji je Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu organizovala 16. i 17. marta 2026. godine u Vrdniku. Tokom dvodnevnog stručnog dijaloga o zaštiti privatnosti u medijima predstavnici Službe Poverenika održali su tri prezentacije na temu privatnosti, zaštite podataka o ličnosti i izvršne prakse Poverenika.

Pored Službe Poverenika, događaju su prisustvovale sudije Vrhovnog suda, apelacionih sudova u Beogradu i Kragujevcu, viših sudova u Beogradu i Zrenjaninu, kao i Osnovnog suda u Somboru, uz predstavnike Pravosudne akademije, Regulatornog tela za elektronske medije, Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Tokom pomenutog dvodnevnog stručnog dijaloga usvojeni su sledeći zaključci:

1. Zaštita prava na privatnost u medijima predstavlja zajedničku odgovornost regulatornih, nadzornih, samoregulatornih tela i profesionalnih aktera. Regulatorno telo za elektronske medije (REM), Služba Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Savet za štampu, Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), iako imaju različite mandate, dele zajednički interes i odgovornost da doprinesu doslednijoj zaštiti privatnosti u medijskom prostoru.
2. U posebno osetljivim slučajevima potrebno je razmotriti mogućnost zajedničkog ili usklađenog preventivnog delovanja putem javnih saopštenja, upozorenja ili podsećanja na relevantne standarde. Učesnici su ocenili da, u situacijama kada postoji visok rizik od povrede privatnosti, naročito u slučajevima koji uključuju maloletnike, žrtve tragedija ili okolnosti praćene intenzivnim medijskim interesovanjem, relevantni akteri mogu zajednički ili koordinisano ukazivati na važeće standarde zaštite privatnosti. Naglašeno je da takva komunikacija treba da ima preventivni i edukativni karakter, a ne represivnu svrhu.
3. Potrebno je razmotriti uspostavljanje mehanizma za komunikaciju između nadležnih institucija i profesionalnih udruženja. Učesnici su ukazali da bi takav mehanizam mogao da omogući blagovremeno obaveštavanje o slučajevima visokog rizika, razmenu osnovnih informacija i pravovremeno podsećanje na pravne i etičke standarde, bez prejudiciranja odgovornosti u konkretnim predmetima.
4. Potrebno je razmotriti izradu kratkih zajedničkih smernica ili protokola za postupanje u slučajevima visokog rizika po privatnost. Prepoznata je potreba da se, kroz međuinstitucionalnu saradnju, razvije sažet i praktično usmeren dokument koji bi sadržao osnovna pitanja relevantna za procenu rizika.
5. Posebna pažnja mora biti posvećena zaštiti privatnosti maloletnika, žrtava nesreća, nasilja i drugih traumatičnih događaja, kao i drugih posebno osetljivih lica i članova njihovih porodica. Učesnici su saglasni da je u ovim situacijama neophodno primenjivati pojačani stepen profesionalne pažnje, odgovornosti i obazrivosti, imajući u vidu moguće dugoročne posledice po dostojanstvo, bezbednost i dobrobit pogođenih lica.