Analiza  obraćanja  građana  i  medija  Povereniku  za  informacije  od  javnog  značaja  pored  ostalog  pokazuje  prisustvo  jednog  broja  zahteva  za  zaštitu  prava,  odnosno  žalbi  po  kojima,  iako  izražavaju  opravdan  interes  javnosti,  Poverenik,  iz  zakonskih  razloga,  ne  može  da  postupa. 

Tim  povodom  Poverenik  Rodoljub  Šabić  dao  je  izjavu  sledeće  sadržine:

„Postoje,  u  osnovi,  dve  grupe  takvih  zahteva.  Za  obe  je  zajednička  nenadležnost  Poverenika,  ali  u  svemu  ostalom,  pravne  situacije  koje  ih  se  tiču  bitno  su  različite.

U  prvu  grupu  spadaju  zahtevi  za  zaštitu  prava,  odnosno  žalbe  na  postupke  šest  državnih  organa,  protiv  kojih  se,  shodno   članu  22  st.  2  Zakona  o  slobodnom  pristupu  informacijama  od  javnog  značaja,  ne  može  izjaviti  žalba  Povereniku.  Radi  se  o  Narodnoj  Skupštini,  Predsedniku  Republike,  Vladi  Republike,  Ustavnom  sudu,  Vrhovnom  sudu  i  Republičkom  javnom  tužiocu.   Međutim,  ovo  ne  znači  da  se  Zakon  ne  odnosi  na  ove  organe,  niti  da  je  isključena  mogućnost  da  građani  traže  zaštitu  svojih  prava.  Zakon  se  i  na  ove  organe  odnosi  u  punom  kapacitetu,  samo  što  se  zaštita  prava  ne  ostvaruje  žalbom  Povereniku,  nego  u  upravnom  sporu  pred  Vrhovnim  sudom.

Ozbiljan  problem  postoji  u  vezi  sa  drugom  grupom  zahteva.  Reč  je  o  onim   koji  se  tiču  informacija  koje  su  u  posedu  organa  Državne  zajednice  SCG.  Sa  stanovišta  ostvarivanja  prava  na  slobodan  pristup  informacijama,  ovde  je  situacija  neuporedivo  lošija.  Zakon  o  slobodnom  pristupu  informacijama  od  javnog  značaja,  kao  republički  zakon,  ne  odnosi  se  na  njih.  Dakle,  u  ovom  slučaju,  ne  samo  da  Poverenik  nije  nadležan,  nego  ne  postoji  nijedan  organ  koji  je  nadležan  da  štiti  pravo  na  slobodan  pristup  informacijama,  niti  postoji  uređen  pravni  put  do  njih.

Potrebno  je  promeniti  takvo  stanje.  Sve  su   češće  situacije  u  kojima  je  evidentan  pojačan  interes  javnosti  za  brojne  informacije  nastale  u  radu  ili  u  vezi  sa  radom  organa  Državne  zajednice.  Legitimitet  tog  interesovanja  je,  u  demokratskom  društvu,  nesporan.  Zato  je  jako  važno  da  nadležni  organi  Državne  zajednice  SCG,  što  pre,  urede  način  i  omoguće  ostvarivanje  prava  na  pristup  informacijama  kojima  oni  raspolažu.