Saopštenja - Arhiva

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti poziva sve subjekte koji praktikuju da prilikom ulaska u njihove službene zgrade, zadržavaju ili kopiraju lična dokumenta građana da prestanu sa takvom praksom.

Povereniku se sve češće obraćaju građani povodom činjenice da se pri ulasku u mnoge službene zgrade, i državne i druge, suočavaju sa zahtevom da kod obezbeđenja ostave svoje lične karte. Mnoge građane takvi zahtevi s pravom iritiraju i izazivaju im dileme u pogledu osnovanosti i zakonitosti.

Shodno čl. 3 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL), zadržavanje ličnih dokumenata predstavlja obradu podataka o ličnosti, a za dopuštenost svake obrade podataka o ličnosti, shodno članu 8 ZZPL, fundamentalna načela su svrsishodnost (podaci se mogu obrađivati samo za utvrđenu svrhu) i srazmernost (mogu se obrađivati samo u meri i na način koji je dovoljan za ostvarenje svrhe).

Ako u nekim situacijama može biti opravdano da službeno lice u javnom ili privatnom sektoru u svrhu preventivne ili eventualno aposteriorne zaštite imovine i lica, vrši identifikaciju lica uvidom u ličnu kartu i eventualno prepiše određene podatke lica (ime, prezime, broj i vrstu lične isprave, vreme i razlog ulaska i izlaska...), to izvesno ne znači da je opravdano da zadržava ili kopira ličnu kartu, jer je to očito nepotrebno za ostvarivanje svrhe obrade.

Zahtev za zadržavanjem lične karte, u krajnjoj liniji dovodi građane u situaciju do krše Zakon o ličnoj karti budući da član 21. stav. 1. ovog zakona propisuje da je lice koje je po zakonu dužno da ima ličnu kartu, dužno, da istu nosi sa sobom, kao i da je pokaže na zahtev službenog lica ovlašćenog za legitimisanje, a i direktno je suprotan čl. 47. Zakona o privatnom obezbeđenju, koji takođe predviđa samo mogućnost uvida u ličnu kartu, ne i njeno zadržavanje.

Ali, od "apstraktnog" kršenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Zakona o ličnoj karti i Zakona o privatnom obezbeđenju ne manje je bitno to što se bez pravog razloga i opravdanja, nekontrolisanim ostavljanjem ličnih dokumenata (originala ili kopija) na bezbroj raznih mesta značajno povećava rizik zloupotrebe podataka, odnosno dokumenata.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti posetio je danas Udruženja banaka Srbije i sa generalnim sekretarom Udruženja banaka razgovarao o rezultatima i efektima nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je Poverenik sproveo u svim poslovnim bankama u Srbiji.

Poverenik je još u martu uputio svim poslovnim bankama (29) upozorenje da vrše nedozvoljenu obradu podataka o ličnosti zahtevajući i zadržavajući kopije ličnih dokumenata klijenata (pasoši, lk, zdravstvene legitimacije itd.) i u onim situacijama kada to nije izričito predviđeno zakonom. Svim bankama ostavljen je rok od 30 dana da se povodom upozorenja izjasne, a Poverenik je najavio da će doneti rešenja kojima će izričito zabraniti nedozvoljene obrade podataka.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Zaštitnik građana apeluju da se pri izveštavanju o životima građana, čak i kada se radi o javnim ličnostima, mnogo više pažnje povede o privatnosti i elementarnoj taktičnosti, kao elementima ljudskog dostojanstva.

Način na koji je u javnost plasirana vest o odlasku poznatog glumca Dragana Nikolića u bolnicu ne samo da je protivan obavezi čuvanja tajnosti podatka o zdravstvenom stanju, već je naneo nepotrebno i neprimereno uznemirenje njegovoj porodici, koja se obratila zaštitniku i povereniku.

Poverenik i Zaštitnik podsećaju na obavezu svih zaposlenih u zdravstvenim institucijama da zaštite pravo na privatnost pacijenta i porodice. Istovremeno, iako ni jedan ni drugi organ nema kontrolna ovlašćenja prema medijima, zaštitnik i poverenik apeluju na medijske poslenike da, zarad tiraža i senzacionalizma, ne žrtvuju dostojanstvo i taktičnost prema ljudima, koji, čak i kada su javne ličnosti, imaju pravo da u određenim situacijama budu „ostavljeni na miru".

Dva organa podsećaju i da kodeks novinarske profesije striktno propisuje poštovanje ljudskog dostojanstva i pažljiv i profesionalan, odgovoran odnos prema ljudima.

Odgovorno bi trebalo da se ponašaju i građani koji na društvenim mrežama prenose različite informacije, uključujući i one sa potencijalno uznemirujućim sadržajem. Poštovanje dostojanstva ličnosti nije samo obaveza koja proizlazi iz kodeksa neke profesije, nego i opšte načelo svakog društva koje poštuje prava građana.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da jučerašnje saopštenje Narodne banke Srbije (NBS), u kome se insinuira postojanje nekakvih navodnih propusta u postupku nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je Poverenik sproveo u svim poslovnim bankama u Srbiji, za efekat može imati samo dezinformisanje javnosti.

Ovakvo saopštenje NBS, nezavisno od motiva, objektivno predstavlja podršku nedozvoljenoj obradi ličnih podataka građana od strane poslovnih banaka.