Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić odgovorio je na poslanička pitanja koja je narodni poslanik Aleksandar Marković postavio na sednici Narodne skupštine 4.10.2018.
Konstatujući da su sva pitanja zasnivana na paušalnoj diskvalifikatorskoj optužbi da "poverenik zloupotrebljava funkciju", bez navođenja ijednog jedinog argumenta, i pored toga da se takva tzv.kapciozna pitanja u ozbiljnom svetu smatraju neozbiljnim i nedopuštenim, kao i činjenice da Vlada i drugi državni organi na poslanička pitanja generalno, praktično i ne odgovaraju, poverenik je uvažavajući značaj koji Ustav pridaje institutu poslaničkog pitanja, i ovaj put odgovorio.
Pitanja kao - koji zakon ili propis, koja odredba ili ko ovlašćuje (poverenika ili bilo koga drugog) na "zloupotrebljavanje funkcije", očigledno su lišena smisla. Prosto, nijedan zakon, nijedan propis, niko ne može ovlastiti nikoga da zloupotrebljava funkciju.
O navodnoj "zloupotrebi funkcije" govori podatak da je u bar hiljadu slučajeva zakonitost odluka Poverenika bila predmet sudske kontrole, a da je u samo oko 3 % slučajeva sud odluke Poverenika poništio i vratio ih na ponovni postupak, zahtevajući dodatno obrazloženje, a nijednu odluku Poverenika nije preinačio kao nezakonitu.
Opisanu praksu je apsurdno dovoditi u vezu sa bilo kakvom "zloupotrebom". Zato se prosto nameće pitanje - Treba li da pretpostavljamo da je poverenik nešto poput doktora Džekila i mister Hajda, pa da vršeći funkciju u postupcima zaštite prava, deluje gotovo besprekorno, ali da funkciju "zloupotrebljava", tako što se nekako i negde "bavi politikom"?
Konstatujući da poslanik čak nije to ni pokušao da objasni, poverenik je podsetio da ako pod politikom podrazumevamo aktivnosti ljudi usmerene na stvaranje i poštovanje pravila po kojima društvo funkcioniše, što svakako podrazumeva i javno iznošenje ličnog stava o kršenju tih pravila, ili o stvarima kao što su korupcija, kriminal, neracionalnost ili glupost, onda je to nešto što se ne može i ne sme zabraniti ni jednom pojedincu, pa ni ličnosti koja vrši funkciju poverenika.
I inače, čak i ono što se kolokvijalno označava kao "stranačka" aktivnost, prema važećem zakonu nije povereniku zabranjeno, zabranjeno je samo da bude funkcioner političke stranke. Stvar je ličnog stava aktuelnog poverenika, to da već skoro 15 godina nije član ni jedne političke stranke.
O nekakvom "napadu" na Markovićevog kolegu, Martinovića, apsurdno je govoriti. Ono što je poverenik uradio i rekao nije bio nikakav napad, već, to je opšte poznato, samo odgovor na teške uvrede i laži.
Na optužbu da je poverenik "pajtaš" opozicije, odgovorio je da lišena bilo kakvog osnova, a da je to što predstavnici opozicije istovremeno kritikuju Martinovića koincidencija koja je sasvim logična, imajući u vidu ekstremnu nedostojnost Martinovićevih istupa.
Poverenik je podsetio da pozicija nezavisnog kontrolnog organa nosioca funkcije, po logici stvari, najčešće konfrontira sa vlašću, ne s opozicijom. S tim u vezi podsetio je i na to da je prvu uopšte podnetu krivičnu prijavu povodom kršenja prava na zaštitu podataka o ličnosti, Poverenik podneo, o njoj javno govorio i pisao, povodom robusne povrede tih prava članova i simpatizera upravo Markovićeve, tada opozicione SNS, na lokalnim izborima u Boru u leto 2010.
Podsetio je takođe, i na činjenicu da je među političkim strankama, po broju obraćanja Povereniku sa zahtevima za zaštitu prava na pristup informacijama, kao i po broju rešenja donetih u njenu korist, lider njegova SNS. I to tako ubedljivo da liderstvo održava i danas, iako već godinama, otkad je na vlasti, ne podnosi žalbe Povereniku, naprotiv, žestoko ga napada i vodi aktivnosti na snižavanju zakonom utvrđenog nivoa prava.
