Saopštenja - Arhiva

 Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti okončao je postupak nadzora u Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" i Ministarstvu zdravlja pokrenut povodom pojavljivanja podataka i dokumenata o zdravstvenom stanju građanina A.K. u emisiji TV Pink.

Poverenik je, i u pogledu osnova za obradu i u pogledu načina obrade podataka o ličnosti u konkretnom slučaju, konstatovao niz propusta i nezakonitosti i s tim u vezi su i klinici i ministarstvu upućena odgovarajuća upozorenja.

Poverenik je, budući da ocenjuje da uočeni nedostaci i propusti predstavljaju zakonom utvrđene kažnjive prekršaje, podneo zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka protiv Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" i Slavice Đukić Dejanović direktorke klinike, kao i protiv Zlatibora Lončara ministra zdravlja (protiv ministarstva po zakonu se ne može voditi prekršajni postupak).

Imajući u vidu da je u postupku nadzora utvrđeno da dokument koji je korišćen u emisiji TV Pink predstavlja istovetnu, vernu kopiju originalnog dokumenta koji je sačinjen u klinici, a potom prosleđen, Poverenik nalazi da postoje osnovi sumnje da je počinjeno krivično delo iz člana 146. stav 3. KZ zbog čega je podneo i krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu.

Budući da je Ministarstvo zdravlja u izjašnjenju datom na zahtev poverenika navelo da su konkretni podaci odnosno zdravstvena dokumentacija traženi od strane MUP-a i njemu prosleđeni, krivična prijava je podneta protiv NN službenog lica iz Klinike "Dr Laza Lazarević" ili Ministarstva zdravlja ili Ministarstva unutrašnjih poslova. Na tužilaštvu je da primenom metoda i ovlašćenja koja ono ima na raspolaganju, a koja Poverenik nema, utvrdi konkretno lice i preduzme dalje odgovarajuće korake.

U vezi sa celim slučajem poverenik Rodoljub Šabić izjavo je i sledeće:

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti obavešten je od strane Ministarstvu unutrašnjih poslova da je ministarstvo postupajući po upozorenju Poverenika uništilo do sada formirane evidencije sa podacima o licima kojima su prodavane ulaznice za sportske utakmice "povećanog rizika".

Poverenik ocenjuje da je dobro i u skladu sa zakonom i da predstavlja doprinos smanjenju rizika eventualne zloupotrebe ličnih podataka građana to što je ministarstvo ovako reagovalo, a na isti način ocenjuje i to što je ministarstvo postupajući po istom upozorenju instruktivnom depešom obavestilo sve područne policijske uprave o načinu postupanja prilikom obrade ovih podataka o ličnosti.

Poverenik je prethodno sproveo nadzor nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti od strane MUP-a, a potom upozorio ministarstvo da vrši nedozvoljenu obradu podataka o ličnosti formirajući trajno ovakve zbirke podataka koje dobija od organizovatora sportskih priredbi, odnosno vršeći njihovu obradu i nakon što je svrha ostvarena.

Poverenik (ne ulazeći u stvarnu funkcionalnost odredbi Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, kao i u skromne efekte ovog zakona) ukazuje da je zakon za svrhu imao identifikaciju lica radi eventualnog pokretanja prekršajnog ili krivičnog postupka i ukoliko potreba za identifikacijom više ne postoji (počinioci su identifikovani ili nije bilo prekršaja i krivičnih dela na priredbi) svrha podataka je ostvarena a dalja obrada nedozvoljena.

Poverenik takođe ocenjuje da su skromni efekti, kao i veoma nedosledna primena odredbi Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama dobar povod za preispitivanje njegovih odredbi, kako sa stanovišta zaštite podataka o ličnosti, tako i iz drugih razloga.

Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti se obraća sve veći broj građana, povodom aktivnosti političkih stranaka u vidu poseta stranačkih aktivista njihovim stanovima, što doživljavaju kao uznemiravanje, a često i kao nedozvoljenu obradu podataka o ličnosti.

Poverenik nije ni nadležan ni u mogućnosti da bilo koga spreči u neželjenoj poseti stanovima građana ali, iako bi trebalo da je suvišno, podseća građane da nemaju nikakvu obavezu da stranačke aktiviste primaju kao i da odgovaraju na njihova pitanja, da to zavisi isključivo od njihove volje.

Poverenik ocenjuje da je indikativno to da su građani, bar na papiru, nizom odredbi o zaštiti potrošača, u više zakona, zaštićeni od neželjenih poseta trgovaca, posrednika, pružalaca usluga, ali da nema zakonskih odredbi koje bi ih štitile od sličnih uznemiravanja od strane stranačkih aktivista. Vredno je pažnje nadležnih, oni bi morali da ocene da li za održavanje ovakve razlike postoje opravdanja.

Povodom sumnji da stranački aktivisti prilikom pomenutih poseta vrše neovlašćenu obradu podataka o ličnosti, Poverenik još jednom podvači da pravni osnov za bilo kakvu obradu podataka o ličnosti mogu biti samo, ili zakonsko ovlašćenje ili slobodno dat pristanak pojedinca o čijim podacima se radi. Bez ijednog od ta dva osnova radi se o nedozvoljenoj obradi podataka o ličnosti što znači da onaj koji takvu obradu vrši čini prekršaj predviđen članom 57. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

A povodom sumnji da stranački aktivisti koriste zvanične biračke spiskove odnosno izvode iz biračkih spiskova, Poverenik posebno naglašava da nedozvoljeno davanje, saopštavanje ili upotreba u svrhu za koju nisu namenjeni, podataka o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju ili koriste na osnovu zakona, predstavlja krivično delo propisano odredbama člana 146 Krivičnog zakonika. Poseban, najteži oblik ovog krivičnog dela postoji kada ga izvrši službeno lice i za njega je zaprećena kazna zatvora do tri godine. S tim u vezi, poverenik izražava zabrinutost i nezadovoljstvo zbog činjenice da javna tužilaštva i pored prisustva niza osnova sumnji da je izvršeno više ovakvih krivičnih dela, ne preduzimaju očekivane aktivnosti.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je pismom upućenim na adrese više stotina organa vlasti upozorio na njihovu dužnost iz člana 43. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji obavezuje sve državne organe, organe teritorijalne autonomije, organe lokalne samouprave i organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja na dostavljanje godišnjeg izveštaja o radnjama preduzetim u cilju primene ovog zakona, i propisuje sadržinu izveštaja.

Izveštaji državnih organa koje treba da dostave do 20.januara naredne godine, predstavljaju osnovu za izradu godišnjeg izveštaja o stanju u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i oblasti zaštite podataka o ličnosti, koji Poverenik u martu svake godine, za prethodnu godinu, podnosi Narodnoj skupštini, a dostavlja predsedniku Republike, Vladi i Zaštitniku građana.

Poverenik je organe vlasti upozorio i na to da je nedostavljanje izveštaja članom 48. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja utvrđeno kao kažnjiv prekršaj.