Saopštenja - Arhiva

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je tokom novembra 2015. izvršio analizu informatora o radu šest organa javne vlasti iz člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja - Vlade Republike Srbije, Narodne skupštine Republike Srbije, Predsednika Republike Srbije, Republičkog javnog tužilaštva, Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda.

Analiza upućuje na zaključak da su najviši organi javne vlasti u neočekivanoj meri zanemarili zakonsku obavezu proaktivnog objavljivanja informacija o svom radu, kako u pogledu prikazivanja ažurnih informacija, tako i u pogledu izrade informatora sa svim propisanim delovima. Od šest organa samo jedan, Vrhovni kasacioni sud, izradio je informator o radu koji je u bitnim elementima usklađen sa zakonom odnosno Uputstvom za izradu i objavljivanje informatora o radu.

Od šest državnih organa čiji su informatori pregledani, pet nije prikazalo podatke o sredstvima rada, tri organa nisu prikazala podatke o platama, četiri organa nisu prikazala potpune podatke o javnim nabavkama i četiri organa nije prikazalo podatke o budžetu za tekuću godinu.

Neprijatno iznenađenje predstavlja informator o radu Narodne skupštine, koja je više puta bila nagrađivana za doprinos afirmisanju prava na pristup informacijama i transparentnost u radu, između ostalog i zbog izuzetno sadržajnog i redovno ažuriranog informatora o radu. Ove godine ustanovljeno je da nedostaje deo obaveznih podataka o javnim nabavkama (planovi javnih nabavki za 2014. i 2015. godinu), a da su podaci o sredstvima rada neažurirani.

Svim navedenim organima, izuzev Vrhovnog kasacionog suda, upućeni su dopisi kojima je ukazano na obavezu, značaj i potrebu proaktivnog objavljivanja podataka o radu organa javne vlasti, kao mere za unapređenje javnosti rada organa.

Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti juče i danas se obratio veći broj medija, novinara i građana povodom iznošenja podataka o zdravstvenom stanju građanina A.K. u emisiji TV PINK.

Povodom toga Poverenik upozorava da je i samim Ustavom Republike Srbije (član 42) zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju si prikupljeni, osim za potrebe krivičnog postupka ili zaštite državne bezbednosti. Dakle, samo nadležni organi imaju pravo i dužnost da se bave i obradom ličnih podataka prikupljenih od strane drugih subjekata u druge svrhe, ali samo u svrhu suzbijanja kriminaliteta i zaštite državne bezbednosti, a ne i van toga, pogotovo ne u "svrhu" plasiranja tih podataka u najširu javnost.

Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljubu Šabiću je na Godišnjoj konferenciji Viktimološkog društva Srbije koja se uz učešće velikog broja predstavnika nauke i struke iz više zemalja širom sveta održava 26 i 27.11.2015, uručeno posebno godišnje priznanje - "Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava".

Zahvaljujući se na priznanju, poverenik Rodoljub Šabić je podsetio da je pre 18 godina bio jedan od osnivača Viktimološkog društva Srbije, da je dug niz godina funkcioner društva, da je više godina sedište Viktimološkog društva bilo na adresi njegove advokatske kancelarije, ali da sve to ne bi trebalo da bude dovoljan razlog za dodelu jednog ovako vrednog priznanja.

Poverenik je ocenio da razloge za ovo priznanje treba tražiti u brojnim akcijama i intervencijama koje su sprovedene i u oblasti slobode pristupa informacijama i u oblasti zaštite podataka o ličnosti, a koje su objektivno predstavljale doprinos pravu i boljem statusu žrtava. S tim u vezi naglasio je da bez obzira na činjenicu što je u vezi sa svim tim akicjama lično veoma eksponiran, one i njihovi efekti izvesno nisu samo njegova zasluga već su zasluga tima koji je formirao, koji vodi i na čiji odnos prema ljudskim pravima je ponosan. Zbog toga, rekao je, nagradu doživljava i kao priznanje za rad svojih saradnika i zahvalio se i u njihovo ime.  

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da za sada poznate projekcije Budžeta za 2016.godinu u delu koji se odnose na obezbeđenje sredstava za funkcionisanje institucije Poverenika, izražavaju očiglednu nameru da se rad institucije bitno oteža odnosno, na nešto duži rok onemogući.

U prilog tome nedvosmisleno i najbolje govori činjenica da je planirani fond za plate zaposlenih u službi Poverenika za skoro 30% manji od fonda koji je Poverenik imao na raspolaganju tokom 2015. godine.

Nije sasvim jasno ko stoji iza ovog, budući da su saradnici Poverenika u komunikaciji sa Minstarstvom finansija dobili informacije da je "limit odredilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu". Ali ne ulazeći u raspravu o pravu jednog ili drugog ministarstva, da bez ikakvih konsultacija sa Poverenikom ovako radikalno pogoršava uslove za rad jedne nezavisne institucije jedna stvar je očigledna - sredstva koja se planiraju nisu dovoljna ni za plate već postojećeg broja zaposlenih u službi Poverenika, što znači da "kreatori" budžeta planiraju otpuštanja u službi Poverenika.