Udruženje građana je aktom br. 71/13 od 24.9.2013. zatražilo od Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti mišljenje o tome da li je poverljive prirode ili javna informacija ona koja sadrži spisak centara za socijalni rad koji su u 2012. izmestili decu iz porodice radi bezbednosti, i broj dece koja su po tom osnovu izmeštena iz porodice, u svakom centru. Naglašeno je da su uskraćeni podaci za centre kod kojih je broj izmeštene dece manji od tri, kao i da namera Udruženja nije da dođe do ličnih podataka o deci i njihovim porodicama.

U vezi s tim, Poverenik je obavestio Udruženje o sledećem:

Prema čl.4. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Sl.glasnik RS" br.120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), postoji zakonska pretpostavka o postojanju opravdanog interesa javnosti da zna u odnosu na sve informacije u posedu organa javne vlasti, uz mogućnost da organ vlasti dokaže da u konkretnoj situaciji postoji suprotstavljeni pretežniji interes.

Izuzeci od prava na pristup informacijama propisani čl. 9., 13. i 14.Zakona nisu apsolutne prirode i ne dovode automatski do uskraćivanja ili ograničenja prava bez prethodnog vaganja suprotstavljenih interesa i mogućih štetnih posledica, u skladu sa članom 8. Zakona.

U odnosu na predmetne informacije, Poverenik je mišljenja da bi bilo veoma teško dokazati da bi, saopštavanjem naziva centara za socijalni rad koji su u 2012. privremeno izmestili decu iz porodice radi bezbednosti kao i statističkog podatka o broju te dece po svakom centru, bilo povređeno pravo na privatnost dece i njihovih porodica ili neko drugo važno dobro određenog lica.

Statistički, odnosno anonimizovani podaci, nisu podaci o ličnosti, u smislu čl. 3. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („ Sl. glasnik RS" br.97/08 i 104/09-dr.zakon, 68/12- Odluka US, i 107/12) pa njihovo saopštavanje javnosti, kao vid obrade podataka, nije u suprotnosti sa ovim zakonom.

Bez obzira o kom broju je reč, identifikovanje dece izmeštene iz porodica saopštavanjem broja takvih slučajeva na teritoriji jednog centra za socijalni rad , a time i povreda privatnosti dece i njihovih porodica, bi hipotetički bilo moguće samo na osnovu ukrštanja navedenih podataka sa prethodno otkrivenim drugim informacijama za iste slučajeve, a što je stvar procene i dokazivanja u konkretnoj situaciji.

Br. 011-00-00629/2013-02 od 27.9.2013.

 

Pitanje organa vlasti jeste da li listing o elektronskom glasanju koji sadrži i informacije kako su po pojedinim tačkama dnevnog reda glasali pojedini odbornici Skupštine grada, predstavlja informaciju od javnog značaja i da li postoji zakonska obaveza Skupštine grada da te informacije dostavi na zahtev novinara. U prilog odbijanja zahteva navodi se kako se sve obezbeđuje javnost rada skupštine kao i to da bi dostavljanje listinga glasanja negativno uticalo na nezavisnost odbornika i njihovu slobodu volje.

U odgovoru Poverenika, navodi se između ostalog, sledeće:

Listing kao dokument sa informacijama o elektronskom glasanju u Skupštini grada predstavlja informaciju od javnog značaja u smislu čl.2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl.glasnik RS" br.120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), u pogledu koje, prema čl.4. Zakona, postoji zakonska pretpostavka o postojanju opravdanog interesa javnosti da zna, sve dok organ vlasti koji postupa po zahtevu, ne dokaže suprotno. Iz toga proističe da Zakon dozvoljava organu vlasti da dokazuje da u konkretnoj situaciji postoji neki drugi takođe legitiman interes koji se suprotstavlja interesu javnosti da zna i da je taj interes pretežniji, uz obavezu da donese rešenje o odbijanju zahteva sa razlozima takve odluke.

Imajući u vidu razloge mogućeg ograničenja prava na slobodan pristup informacijama propisane članom 9., 13. i 14. Zakona, čije postojanje ne dovodi automatski do ograničenja prava bez prethodnog vaganja suprotstavljenih interesa u skladu sa članom 8. Zakona, Poverenik je mišljenja da bi bilo veoma teško dokazati da bi ostvarivanjem pristupa informacijama iz listinga glasanja na sednicama skupštine grada bio povređen neki od interesa koji se štite navedenim ograničenjima (nacionalna bezbednost, ekonomski interesi, sudska istraga, život, zdravlje, sigurnost, privatnost i dr.).

Imajući u vidu da se radi o nosiocima javnih funkcija, argumenti o mogućem uticaju na nezavisnost odbornika i njihovu slobodu volje, ne mogu biti razlog mogućeg ograničenja prava s pozivom na ugrožavanje privatnosti i drugih prava ličnosti, u smislu čl. 14. Zakona, obzirom da u konkretnoj situaciji ima mesta primeni izuzetaka propisanih u tački 2. ovog člana (ako se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o nosiocu državne i političke funkcije i ako je informacija važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši). Stoga činjenica da bi odbornik, zbog načina glasanja, mogao biti prozivan, ne može biti razlog uskraćivanja informacije o tome kako je glasao, jer vršenje bilo koje javne funkcije, odnosno obavljanje bilo kog javnog posla, podrazumeva i određenu odgovornost koja proističe iz delovanja u ime organa koga predstavlja, čime je i prag privatnosti značajno niži u odnosu na „obične" građane.

U prilog takvog stava da listinzi o glasanju odbornika na sednicama skupština grada treba da budu dostupni javnosti, jesu činjenice da se radi o informacijama koje su u vezi sa vršenjem javnih odnosno političkih funkcija, da su sednice skupštine opštine, odnosno grada, po Zakonu o lokalnoj samoupravi javne, osim izuzetnih situacija, da je nesporan interes građana da znaju kakve stavove njihovi izabrani predstavnici zauzimaju pri odlučivanju o pitanjima koja su od njihove životne važnosti.

Činjenice koje organ iznosi kao argument protiv dostavljanja listinga glasanja novinarima, da je obezbeđena javnost sednica na drugi način, takođe nisu Zakonom predviđene kao razlog mogućeg ograničenja prava na pristup informacijama. Primeni člana 10. Zakona po kome organ vlasti ne mora tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama ako su one već objavljene i dostupne u zemlji ili na internetu, bi bilo moguće samo u slučaju da su informacije iz listinga glasanja, i u vreme njihovog traženja, lako dostupne tražiocu, odnosno da se nalaze na internetu.

Br. 011-00-00540/2013-02 od 13.08.2013.

 

Pojam informacije od javnog značaja prema srpskom Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. Glasnik RS" br.120/04, 54/07, 104/09 i 36/10) podrazumeva da je informacija opredmećena, tj. da je sadržana u nekakvom dokumentu, bez obzira  na vrstu nosača informacije. Ukoliko još ne postoji dokument sa izmenama zakona, (radna verzija, prednacrt, nacrt i sl.)  organ vlasti je, prema odredbama čl. 16. st.1. ovog zakona, u obavezi da tražioca o tome obavesti po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja. U situaciji kada postoje strateški dokumenti, akcioni planovi, programi rada i sl. koji sadrže informaciju o dinamici donošenja ili izmena propisa, onda i to može biti informacija od javnog značaja u smislu ovog zakona.

Nezavisno od toga, čak i da izmene zakona još uvek nisu uobličene kao dokument, odnosno da to formalno nije informacija od javnog značaja u smislu čl.2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama, elementarna pristojnost i načela dobre uprave nalažu da organ vlasti tražioca obavesti u kojoj je fazi rad na izmenama zakona.

Inače, Evropski sud pravde je povodom Uredbe EK br. 1049/2001 usvojio šire tumačenje pojma informacije od javnog značaja, u smislu da bi bilo pogrešno tumačiti da se odluka institucije kojoj je upućen zahtev odnosi samo na pristup dokumentima kao takvim. Noviji propisi o pristupu informacijama se takodje odnose na pristup informacijama koje su u posedu organa, bez obzira da li su sadržane u dokumentu/ima.

Takodje,prema srpskom zakonu, činjenica da su dokumenti u pripremi ili izradi ,  sama po sebi ne predstavlja razlog za izuzimanje od pristupa. Pristup takvim dokumentima hipotetički  bi mogao biti ograničen pre njihovog donošenja odnosno usvajanja, samo pod uslovom ako bi to moglo štetno uticati na postupak donošenja, na osujećenje predloženih zakonskih rešenja i sl., primenom cl. 9. tač.2. Zakona.

 

Imajući u vidu definiciju pojma informacije od javnog značaja iz čl. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Sl.glasnik RS“,br.120/04,54/07,104/09 i 36/10), brojevi službenih mobilnih telefona državnih službenika jesu informacije od javnog značaja, s obzirom da su nastale u vezi sa radom organa vlasti, da su izvesno sadržane u nekom od dokumenata u vezi sa evidencijama ili plaćanjem troškova te da jesu u posedu organa, a interes javnosti da ih zna se, u smislu čl. 4. ovog zakona, uvek pretpostavlja, sve dok organ ne dokaže suprotno.  

Polazeći od toga da se radi o službenim telefonima državnih službenika koji, u vršenju dužnosti deluju u ime autoriteta, odnosno vrše vlast, da se  troškovi službenih telefona izvesno plaćaju budžetskim sredstvima,  da priroda posla turističke inspekcije često zahteva hitnost postupanja i delovanje van radnog vremena, da se uz to radi o službenicima na rukovodećim mestima, teško da je moguće dokazivati da, u smislu napred citiranog zakona, ne postoji pravo javnosti na pristup ovim informacijama samim tim što iste predstavljaju i podatak o ličnosti.

Načelni stav Poverenika da podaci za kontakt sa državnim službenicima, njihova imena i dužnosti koje obavljaju, treba da budu dostupni javnosti, zasniva se na odredbi člana 14. st. 1. tač. 2.  napred navednog zakona, kojim su  propisani izuzeci od  prava na privatnost, kada se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o nosiocu državne i političke funkcije i ako je informacija važna s obzirom na funkciju koju lice vrši.

(iz mišljenja  Poverenika, broj: 011-00-00570/2011-03  od  09.12.2011.god.)

Stavovi i mišljenja u vezi primene zakona koja organi vlasti daju, bilo na zahtev nekog lica ili izražavaju kroz donete  pojedinačne odluke, nesumljivo predstavljaju veoma važne informacije za koje postoji interes javnosti. To je razlog što se one moraju učiniti dostupnim svima i bez izričitog zahteva. Na to obavezuju odredbe o objavljivanju informatora o radu iz člana 39. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao i tačka 2. st.2. tač.11) Uputstva za objavljivanje informatora o radu državnog organa ("Sl. glasnik RS" br.57/05), prema kojim odredbama,  izdata mišljenja organa, donete odluke, žalbe i sl. su obavezan element sadržaja informatora o radu državnog organa.

Postupanjem državnog organa u skladu sa navedenim zakonskim obavezama i objavljivanjem navedenih vrsta informacija u svom informatoru o radu i njegovim redovnim ažuriranjem prema odredbama Uputstva, pitanje zloupotrebe dobijenih informacija  u komercijalne svrhe od izdavačkih  kuća i javnih glasila, kao tražioca informacija, bi bilo bespredmetno. Istovremeno bi bilo ispoštovano  i načelo jednakosti  u  pogledu pristupa informacijama od javnog značaja.

(Iz odgovora Poverenika organu vlasti br  011-00-7  /2006-03 od 29.03.2006.g.)

Sadržina prava na informaciju, prema čl. 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl.glasnik RS" br.120/04) obuhvata pravo tražioca informacije da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna , zatim  pravo da mu se informacija učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji informaciju sadrži, pravo na  kopiju tog dokumenta kao i pravo, da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom ili na drugi način. Pri tome, pod informacijom od javnog značaja u smislu ovog zakona, prema čl. 2, podrazumeva se svaka informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, koja je nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti , sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

Ukoliko se sadržina podnetog zahteva odnosi na kopiju postojećeg dokumenta kojom organ vlasti raspolaže, nesporno je pravo tražioca u skladu sa Zakom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja da mu se kopija tog dokumenta sa traženim informacijama učini dostupnim u skladu sa ovim zakonom.

Ukoliko se pak radi o zahtevu za izdavanje izvoda iz zemljišnih knjiga ili o zahtevu za izdavanje neke druge javne isprave,  ne radi se o zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, jer izdavanje isprave podrazumeva njeno sačinjavanje na osnovu podataka iz  javnih evidencija, po posebno uređenom postupku.

(Iz odgovora Poverenika organu vlasti br. 07-00-232/2- 2005-03   od 25.11. 2005.g. i  br.011-00-18  /2005-01  od 25.11. 2005.g.)

Pitanje da li je izveštaj državnog organa o potrošenim sredstvima za službena putovanja u inostranstvo  informacija od javnog značaja, ako jeste, da li je u tom slučaju organ u obavezi da tražiocu da sve tražene informacije o imenima lica koja su išla na službeni put, radnom mestu, kada su zasnovala radni odnos u organu, ukupnom radnom stažu, mestu, dužini i svrsi putovanja, načinu plaćanja troškova  i sl.

Informacije iz izveštaja državnog organa o potrošenim sredstvima za službena putovanja u inostranstvo, jesu informacije od javnog značaja u smislu člana 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (" Sl. glasnik RS" br.120/04), jer su nastale u vezi sa radom državnog organa  i  sadržane su u određenom dokumentu.

Načelno, sve informacije koje se tiču raspolaganja budžetskim sredstvima, pa i one o potrošenim sredstvima za službena putovanja,  jesu informacije  za koje postoji interes  javnosti i one  moraju biti  dostupne.

Navedeni podaci tj.  informacije o  licima koja su išla na službeni put, mestu, dužini i svrsi putovanja, načinu plaćanja troškova,  same po  sebi, takođe ne spadaju u kategoriju informacija u pogledu kojih bi postojali razlozi za uskraćivanje pristupa. Međutim, ukoliko pored ovih, traženi dokument sadrži i neke druge informacije koje zadiru u privatnost ( npr. brojeve bankarskih računa, adrese stanovanja i sl.)  i koje u tom smislu mogu biti ograničene u skladu sa odredbama člana 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, treba postupiti u  skladu  sa odredbom člana 12. ovog zakona i takve informacije zaštititi  prilikom davanja kopije traženog dokumenta.

(Iz odgovora Poverenika organu vlasti, br. 06-00-29/2006-04  od  09.05.2006.g)