Podneskom VIII Su br. 47/12-12 od 21.3.2014. sud je zatražio od Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da zauzme stav u pogledu obima zaštite podataka o ličnosti u dokumentima koji se dostavljaju shodno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, posebno u presudama suda, a radi jedinstvenog postupanja i nemogućnosti primene dvostrukih standarda, s obzirom, kako se navodi, da to nije definisano zakonom.

U vezi sa tim, Poverenik je obavestio sud o sledećem:

Odluka o tome koje informacije iz određenog dokumenta i u kom obimu se mogu učiniti dostupnim javnosti u svojstvu informacije od javnog značaja je pojedinačna, u odnosu na konkretan slučaj i okolnosti. To se odnosi i na informacije iz sudskih presuda, uključujući podatke o ličnosti.

Budući da su informacije o imenima učesnika sudskog postupka koja su fizička lica istovremeno podaci o ličnosti, stavljanje na uvid javnosti takvih informacija predstavlja radnju obrade podataka o ličnosti, koja, prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti (" Sl. glasnik RS" br.97/08 i 104/09-dr.zakon, 68/12- Odluka US, i 107/12) mora da bude zakonita. Zakonitost obrade podrazumeva da je osnov za obradu podataka o ličnosti propisan u zakonu ili da je lice dalo pristanak za obradu.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS" 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10) - dalje ZSPIJZ , je jedan od zakonskih osnova za obradu podataka o ličnosti i u članu 14. st.1. tač.1-3. propisuje izuzetke od prava na privatnost, a time i prava na zaštitu podataka o ličnosti kao elementa prava na privatnost.

Polazeći od navedenog, odluka suda o tome da li imena učesnika sudskog postupka treba učiniti dostupnim javnosti kao informaciju od javnog značaja, treba da bude zasnovana na testu javnog interesa iz člana 8. ZSPIJZ, tj. na vaganju interesa između prava javnosti da zna i zaštite prava na privatnost ili drugog legitimnog prava i interesa iz člana 9. ZSPIJZ.

Najpre, kada je reč o imenima službenih lica koja učestvuju u postupku i čija imena su sadržana u presudama, načelan stav Poverenika jeste da ta lica uživaju manji stepen zaštite privatnosti u odnosu na tzv. obične građane i da njihova imena treba da budu dostupna javnosti, budući da se radi o informacijama koje su u vezi sa vršenjem javnih funkcija, odnosno javnog posla, a ne u vezi sa privatnim životom. Osnov objavljivanja ovih informacija proističe iz 14.st.1.tačka2. ZSPIJZ . Ovde se misli na imena službenih lica, odnosno lica koja vrše javnu funkciju, kao npr. sudija, tužilaca, advokata, veštaka, sudskih tumača.

Kada su u pitanju imena okrivljenih, prilikom sprovođenja testa javnog interesa, u prilog objavljivanja tih informacija mogu biti relevantne činjenice da je okrivljeni svojim ponašanjem doprineo objavljivanju informacije ili da je ta informacija već dospela u javnost ili da se radi o ličnosti od interesa za javnost ili da se radi o krivičnom delu/ima za koje se goni po službenoj dužnosti, odnosno o delima čije izvršenje izaziva veliku društvenu opasnost ili se ugrožava javni interes i druge činjenice koje se mogu podvesti pod izuzetke iz tačke 2. i 3. člana 14. ZSPIJZ. Pri svemu tome, pravosnažno osuđujuća krivična presuda je razlog više da imena okrivljenih budu dostupna javnosti.

Kada su u pitanju imena ostalih učesnika u postupku, pre svega svedoka, odluka suda o tome da li te podatke treba učiniti dostupnim takođe podrazumeva konkretnu procenu, kao npr. da li samo objavljivanje imena i prezimena može identifikovati osobu, a zatim o kojoj vrsti sudskog postupka je reč, da li se eventualno radi o maloletnom licu ili drugim „ranjivim" kategorijama lica, da li je postupak pravosnažno okončan, postoji li eventualna mogućnost uticaja na iskaze drugih lica koja nisu saslušana i sl.

Ono što je sudu takođe poznato jeste i da osnov za objavljivanje imena okrivljenih može biti i drugi zakonski osnov, kao npr. na osnovu izrečene mere javnog objavljivanja presude.

Kod činjenja dostupnom javnosti informacija iz presude, takođe se mora voditi računa o primeni osnovnih načela za obradu podataka o ličnosti propisanih čl. 8. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, uključujući načelo proporcionalnosti. Iz toga proističe činjenica da uz objavljivanje imena i prezimena osobe, ne treba objavljivati i druge lične podatke za koje ne postoji pravni osnov ili čije objavljivanje bi predstavljalo prekomernu obradu (adresni podaci, JMBG i sl.).

U slučaju da ne postoji interes javnosti da se imena učesnika u postupku objavljuju, kao npr. imena stranaka u parničnom postupku, to podrazumeva obavezu suda da, pre nego što istu učini dostupnom kao informaciju od javnog značaja, zaštiti njihova imena, odnosno depersonalizuje presudu, pri čemu je neophodno štititi i one podatke o ličnosti na osnovu kojih bi bilo moguće identifikovati o kojoj osobi je reč.

Zbog svega napred navedenog, sa stanovišta ZSPIJZ ne postoji generalni odgovor na pitanje koji se podaci štite u sudskim presudama prilikom postupanja po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, već to mora biti stvar procene suda za svaku konkretnu situaciju.

S tim u vezi treba imati u vidu da i u situaciji kada sud ustanovi svoja pravila o anonimizaciji podataka, to ne sme da prejudicira odnosno da utiče na odluku suda kada postupa po konkretnom zahtevu za pristup informacijama. U vezi sa anonimizacijom dokumenta može se videti Pravilnik Poverenika, o anonimizaciji podataka, objavljen na adresi : http://www.poverenik.rs/sr/o-nama/akti-o-radu-sluzbe/aktuelni-akti/1706-pravilnik-o-anonimizaciji-podataka-o-licnosti.html

Poverenik u vezi sa objavljivanjem presuda nije imao niti je mogao imati drugačiji stav, a naročito što je, nakon donošenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Poverenik nadležan i za zaštitu prava povodom obrade podataka o ličnosti. Njegova javna istupanja o prekomernoj obradi podataka o ličnosti odnosila su se na situacije objavljivanja fotografija o hapšenju i drugih ličnih podataka određenih osoba, na potrebu zaštite prava maloletnih žrtava krivičnih dela o kojima je u sredstvima informisanja iznošeno više podataka nego što je o potrebno i dozvoljeno i druge situacije koje se ne mogu porediti sa predmetnim slučajem dostupnosti presude za krivična dela za ratne zločine.

Broj: 011-00-00320/2014-02 od 31.3.2014.


 

 

Iz Istorijskog muzeja Srbije je od Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti zatraženo mišljenje da li Upravni odbor (UO) Muzeja, u vezi sa javnim konkursom za izbor direktora Muzeja, može da donese odluku da se dokazi kandidata o ispunjenosti uslova konkursa mogu skenirati i postaviti na zvaničnoj internet stranici Muzeja, objaviti na oglasnoj tabli i dostaviti članovima UO i NO.

U zahtevu se naglašava da se radi o kompletnoj konkursnoj dokumentaciji, uključujući onu koja sadrži lične podatke iz lične karte, diplome, uverenja o državljanstvu, o ne/osuđivanosti i sl. te da bi njihovo objavljivanje usledilo po dobijanju pozitivnog mišljenja Poverenika.

U odgovoru Poverenika se navodi sledeće:

Sa stanovišta nadležnosti utvrđenih Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nema ovlašćenje da organu javne vlasti daje odobrenje za objavljivanje određenih dokumenata koji sadrže i podatke o ličnosti, pa stoga ni da utiče na donošenje odluka Upravnog odbora Muzeja.

Ipak, ceneći nastojanje Muzeja kao i resornog ministarstva da se postupak izbora direktora ustanova kulture učine transparentnim u okvirima zakonskih rešenja, Poverenik smatra potrebnim da ukaže na načelne stavove koji proističu iz napred navedenih zakona, a koje je Muzej u obavezi da poštuje kako predmetno objavljivanje informacija odnosno dokumentacije ne bi bilo na štetu ni jednog ni drugog prava ustanovljenog ovim zakonima.

Sa stanovišta Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Sl. glasnik RS" br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), nesporno je da informacije kojima Muzej kao organ javne vlasti raspolaže u vezi sa sprovođenjem konkursa, imaju karakter informacija od javnog značaja, u smislu člana 2. Zakona.

Imajući u vidu da konkursna dokumentacija sadrži i podatke o ličnosti u smislu čl. 3. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS" br.97/08, 104/09 -dr.zakon, 68/12-odluka US, 107/2012) i da objavljivanje podataka predstavlja radnju obrade podataka koja podleže primeni ovog ovog zakona, to Muzej pri donošenju odluke da li i koje informacije iz konkursne dokumentacije može da objavi, treba da ima u vidu sledeće:

Budući da je reč o javnom konkursu za funkciju rukovodioca organa javne vlasti, nesporno je da to pojačava interes javnosti da zna u pogledu onih informacija koje su od značaja za donošenje odluke o izboru kandidata, odnosno onih koje su od značaja za samo vršenje funkcije. U tom smislu, sa stanovišta čl. 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, bilo bi npr. opravdano objavljivanje imena kandidata među kojima se vrši izbor, predloga programa rada kandidata, njihove radne biografije, odnosno stučne reference, dakle onih informacija koje doprinose učešću javnosti u donošenju odluka organa vlasti i njihovoj oceni. Polazeći od toga da se radi o prijavljenim kandidatima za nosice javne funkcije, izvesno je da njihova očekivanja u pogledu zaštite privatnosti ne mogu biti na onom nivou na kome bi npr. bila očekivanja kandidata na konkursu za posao „običnog" državnog službenika ili za posao van organa javne vlasti.

Generalno objavljivanje drugih dokumenata svih kandidata tj. onih dokumenata koji sadrže podatke o ličnosti, poput fotokopije lične karte, izvoda iz knjige rođenih, uverenja o zdravstvenom stanju, uverenja o istrazi i ne/osuđivanosti i sl., bez unapred pribavljene izričite saglasnosti kandidata i bez ozbiljnog povoda za to, bilo bi problematično sa stanovišta osnovanosti obrade i načela prekomernosti, a time suprotno članu 8. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Takva dokumentacija, odnosno informacije sadržane u njoj bi mogle biti učinjene dostupnim javnosti po podnetom zahtevu za slobodan pristup informacijama samo izuzetno ukoliko bi se u konkretnoj situaciji dokazalo da postoji izuzetno jak interes javnosti da se one objave, kada interes prava javnosti da zna preteže u odnosu na zaštitu prava na privatnost, odnosno prava na zaštitu podataka o ličnosti kao elementa prava na privatnost. To podrazumeva neku od situacija propisanu članom 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, npr. da je sam kandidat svojim izjavama doprineo objavljivanju takvih informacija ili da postoji ozbiljna sumnja u pogledu ispravnosti odluke organa u pogledu ispunjenosti nekog od predviđenih uslova konkursa kod određenog kandidata i sl.

U pogledu objavljivanja samih odluka Muzeja ili drugog organa vlasti donetih povodom sprovođenja konkursa, teško da bi bilo moguće dokazati odsustvo opravdanog interesa javnosti da zna, odnosno postojanje nekakvog drugog pretežnijeg interesa kao mogućeg razloga ograničenja ovog prava, kod činjenice da se radi o informacijama iz kojih se utvrđuje da li je organ poštovao proceduru i uslove konkursa prilikom izbora direktora, s tim što se i kod objavljivanja tih dokumenata mora voditi računa da se prethodno zaštite i učine nedostupnim za javnost oni lični podaci koji zadiru u privatnost i koji nisu važni za vršenje funkcije, poput adresnih podataka, jedinstvenog matičnog broja i sl.

Postupanje sa dokumentacijom kandidata u procesu donošenja odluke po konkursu nužno zahteva primenu mera zaštite, uskladu sa čl. 47. Zakona o zaštiti podataka oličnosti.

Broj: 011-00-691/2013-02 od 5.11.2013.

 

Javno preduzeće Republike Srbije (JP), povodom izvršenja rešenja Poverenika, zatražilo je dodatna objašnjenja za postupanje po nalogu da učini dostupnim informacije o iznosu plate i dnevnica za službeni put zaposlenog, ukazujući na koliziju Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. JP se poziva i na dobijeno Upozorenje Poverenika broj 164-00-00059/2013-07 od 3.07.2013. u vezi sa obradom podataka o ličnosti.

Poverenik je dostavio sledeći odgovor JP:

Tačno je da pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i pravo na zaštitu privatnosti, odnosno pravo na zaštitu podataka o ličnosti kao deo prava na privatnost, mogu često biti u koliziji. U tom slučaju, kod postupanja po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, primenjuje se tzv. test javnog interesa propisan članom 8. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl.glasnik RS" 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10).

Kod odmeravanja interesa između prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i prava na privatnost, kada se radi o informacijama koje istovremeno predstavljaju i podatke o ličnosti, primenjuje se član 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, da bi se utvrdilo da li su za objavljivanje takvih podataka ispunjeni uslovi za primenu izuzetaka od prava na privatnost, koji su propisani tačkom 1.do 3 ovog člana.

Kada su u pitanju podaci o zaradama, bonusima i naknadama zaposlenih u organu javne vlasti, načelan stav Poverenika je da to jesu informacije koje treba da budu dostupne javnosti, polazeći od toga da se ostvaruju korišćenjem javnih resursa i/ili isplaćuju iz budžeta, te da u odnosu na sve informacije koje se odnose na raspolaganje javnim novcem, uvek postoji jak interes javnosti da zna. U konkretnom slučaju se, osim toga, radi o podacima za zaposlenog na rukovodećem mestu, što još smanjuje prag privatnosti u korist prava javnosti da zna.

To se ipak ne može reći za sve informacije sadržane u obračunskim listama zarada i naknada zaposlenih, npr. podaci ili informacije kao što su : broj bankovnog računa, minuli rad, odbici od zarade na osnovu alimentacije, kredita, članstva u udruženju i sl., adresni podaci zaposlenog, JMBG i sl. ,čijim objavljivanjem se može narušiti privatnost lica o čijim podacima je reč. Objavljivanje ovih podataka kao informacija od javnog značaja, predstavljalo bi prekomernu obradu podataka o ličnosti, suprotno jednom od osnovnih načela srazmernosti kod obrade podataka o ličnosti iz čl.8. Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (" Sl. glasnik RS" br.97/08 i 104/09-dr.zakon, 68/12- Odluka US, i 107/12). To proističe i iz Upozorenja Poverenika na koje se pozivate u svom aktu.

Iz tih razloga, u nalogu iz predmetnog rešenja Poverenika stoji klauzula da se pre dostavljanja traženih podataka u vezi zarada, bonusa i naknada i dr. podataka, prethodno zaštite napred navedeni podaci, u skladu sa čl.12. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji govori o izdvajanju informacija.

Podsećamo vas da su rešenja Poverenika, prema čl. 28. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, obavezujuća i izvršna, te da postupanje po nalogu iz tog rešenja predstavlja zakonitu obradu podataka o ličnosti, kao i to da je nepostupanje po rešenju sankcionisano kao prekršaj kažnjiv po čl. 46.st.1.tač.14. navedenog zakona a moglo bi se govoriti čak i o elementima krivičnog dela iz čl.361. KZ."

Br. 07-00-01210/2-2013-03 od 30.7.2013.

 

Polazeći od odredbe člana 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl.glasnik RS" 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), informacija od javnog značaja podrazumeva informaciju koja može biti dostupna bilo kome, a ne samo tražiocu.

Prema čl.14. Zakona, zaštita privatnosti jeste jedno od mogućih ograničenja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, s tim što Zakon, u istom članu propisuje i izuzetke u korist prava javnosti da zna( čl.14.tač.1-3). Izuzeci se odnose na situacije kada se lice na koje se informacije odnose, saglasilo da se informacije učine dostupnim, zatim na situaciju kada se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o nosiocu državne i političke funkcije i ako je informacija važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši i najzad, na situaciju kada se informacija odnosi na lice koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi sa privatnim životom, dalo povoda za traženje informacije.

Odluka o tome da li po zahtevu tražioca informaciju o adresi stanovanja funkcionera treba učiniti dostupnom javnosti, zavisi dakle od toga da li su za objavljivanje tih informacija ispunjeni uslovi za primenu izuzetaka od prava na privatnost, propisanih članom 14.tač.1-3. Zakona.

Iz navedenog proističe da kada ne postoji saglasnost funkcionera o čijim podacima je reč za objavljivanje podataka, odluka o njihovoj dostupnosti zavisi od toga da li je informacija o privatnoj adresi funkcionera važna s obzirom na funkciju koju funkcioner obavlja i od toga da li je on svojim ponašanjem, dao povoda za traženje takve informacije. To se procenjuje u konkretnoj situaciji po podnetom zahtevu.

Činjenica da su informacije tražiocu potrebne radi dostavljanja sudu u vezi sa utuženjem, tj. uređivanja podneska, sama po sebi nije dovoljan razlog da se privatna adresa funkcionera učini opšte dostupnom, kao informacija od javnog značaja. Drugo je pitanje da li su opravdana zakonska rešenja ili praksa postupajućih sudova ili drugih organa kod insistiranje na privatnoj, a ne službenoj adresi funkcionera, ako je utuženje u vezi sa vršenjem funkcije, kao i to da te podatke pribavlja sama stranka, a ne sud po službenoj dužnosti.

Odbijanjem zahteva da se adresa funkcionera učini dostupnom javnosti, ne sme se dovoditi u pitanje pravo tražioca da, radi ostvarivanja legitimnog interesa, po drugom osnovu ostvarujete pravo na podatke o adresi stanovanja određenog lica koji se vode u evidenciji nadležnog organa, ali ne kao informaciju od javnog značaja, tj. opšte dostupnu. U tom smislu treba imati u vidu odredbe Zakona o prebivalištu i boravištu građana (čl.20.) koje propisuju da se podaci o prebivalištu i boravištu građana evidentiraju u evidenciji o izdatim ličnim kartama, kao i odredbe Zakona o ličnoj karti (čl.28.) kojim su propisani uslovi davanja podataka iz evidencije ličnih karata, koji postupak se sprovodi po pravilima Zakona o opštem upravnom postupku (čl.161.).

Br. 07-02649/2013-02 15.08.2013.

 

 

Opština je od Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti zatražila mišljenje o postupanju po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja u slučaju kada se zahtev odnosi na infomacije iz ugovora u vezi sa raspolaganjem poslovnim prostorom opštine budući da ugovori sadrže podatke o zakupcima, te da li je neophodno da se prethodno pribavlja njihova saglasnost za dostavljanje podataka tražiocima, kao i to da li se ugovori moraju fotokopirati obzirom da ih ima na desetine, odnosno na koji način treba postupiti da bi se ispoštovao Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

U vezi s tim, Poverenik je dostavio odgovor u kome je iznet načelan stav po ovom pitanju:

Nesporno je da informacije iz ugovora koje opština zaključuje sa zakupcima poslovnog prostora jesu informacije od javnog značaja, u mislu čl.2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl.glasnik RS" br.120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), u pogledu kojih postoji zakonska pretpostavka o opravdanom interesu javnosti da zna, prema čl.4.ovog zakona.  Zakon doista daje mogućnost organu vlasti da ograniči ili uskrati pristup informacijama kada utvrdi i dokaže da postoji pretežniji legitimni interes iz čl.9. i 14. koji bi pristupom informacija bio povređen.

Budući da se konkretno radi o informacijama o raspolaganju poslovnim prostorom opštine tj. o raspolaganju javnim resursima za koje uvek postoji jak interes javnosti da zna, uključujući i imena lica sa kojima organi vlasti zaključuju pravne poslove, teško da bi organ vlasti mogao dokazivati suprotno, pod vidom zaštite prava na privatnost, obzirom da su ovakve situacije, odnosno događaji obuhvaćeni izuzetcima od prava na privatnost iz čl. 14. st.1.tač.2. Zakona i da lica koja posluju sa državom ne mogu imati očekivanja zaštite privatnosti u meri u kojoj to  očekuju tzv. obični građani.

Imajući u vidu da  ugovori o zakupu poslovnog prostora sadrže i druge podatke o ličnosti u pogledu kojih javnost ne treba da ima interes da zna i čija bi obrada bila prekomerna tj. nesrazmerna svrsi , to je kod postupanja po zahtevu za pristup, potrebno prethodno zaštititi i učiniti nedostupnim one podatke o ličnosti iz ugovora čijom opštom dostupnošću bi se moglo povrediti pravo na privatnost, kao npr. podaci o adresi stanovanja,  JMBG, br. lične karte i sl. , a u skladu sa  čl. 12. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, o izdvajanju informacija. Zaštitu navedenih podataka nalaže primena načela srazmernosti, jednog od osnovnih načela za obradu podataka o ličnosti iz čl.8. Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS" br.97/08 i 104/09-dr.zakon, 68/12- odluka US, 107/12), budući da stavljanje na uvid i/ili drugi način činjenja dostupnim informacija tj.podataka o ličnosti, predstavlja radnju obrade podataka u smislu čl.3. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Imajući u vidu napred navedeno, tj.mogućnost organa da na opisani način zaštiti one podatke o ličnosti čija obrada bi bila prekomerna i koja bi zadirala u privatnost, organ vlasti nije u obavezi da pribavlja saglasnost lica za obradu njegovih podataka pre dostavljanja kopije ugovora o zakupu tražiocu informacija.

Način ostvarivanja prava na pristup informacijama, po zakonu, opredeljuje tražilac informacije, pa obaveza organa u pogledu dostavljanja kopija ugovora zavisi od sadržine zahteva, tj. da li je zahtevan samo uvid u ugovore, kopije ugovora ili oboje. Pri tome, broj ugovora, tj. sam obim traženih informacija ne sme biti razlog uskraćivanja prava tražiocu, s pozivom npr. na zloupotrebu prava iz čl.13. Zakona, koja odredba se mora tumačiti krajnje restriktivno, tj. samo  za situacije kada se prepoznaje očigledno nerazuman zadatak za organ tj. maltretiranje organa.

Broj : 011-00-00333/2013-03        od   15.05.2013.

Spisak maturanata škole sa podacima o kontaktima jesu informacije od javnog značaja u smislu čl. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. Glasnik RS" br.120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), budući da su podaci nastali u vezi sa radom škole, da škola ima status organa javne vlasti, da su podaci sadržani u određenom dokumentu/ima, a postojanje opravdanog interesa javnosti da zna se po ovom zakonu pretpostavlja dok organ vlasti ne dokaže suprotno.

Međutim, informacije o maturantima su istovremeno i podaci o ličnosti u smislu čl. 3. Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (" Sl. glasnik RS" br.97/08 ,104/09-dr.zakon, 68/12-Odluka US i 107/12) i njihova obrada, koja, u smislu ovog zakona, podrazumeva i stavljanje na uvid ili činjenje dostupnim na drugi način, se može vršiti ili na osnovu zakonskog osnova ili na osnovu saglasnosti lica o čijim podacima je reč.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u čl. 14. propisuje kada se pravo javnosti da zna može uskratiti ili ograničiti u korist zaštite prava na privatnost, koje obuhvata i pravo na zaštitu podataka o ličnosti. Isti član propisuje i izuzetke od zaštite prava na privatnost, u korist prava javnosti da zna. Jedan od izuzetaka jeste situacija kada postoji saglasnost lica o čijim podacima je reč, zatim kada se radi o ličnosti ili događaju od interesa za javnost ili kada se radi o licu koje je svojim ponašanjem dalo povoda za traženje informacija. Vaganje interesa između prava javnosti da zna i zaštite privatnosti vrši organ vlasti kada postupa po zahtevu za pristup informacijama, primenom čl. 8. Zakona o pristupu informacijama.

Na osnovu iznetog proizilazi da škola ne bi mogla da učini dostupnim tražiocu, kao informaciju od javnog značaja, spisak maturanata sa podacima o njihovim adresama i telefonima, bez njihove izričite saglasnosti, bez obzira na razloge zbog kojih su informacije potrebne tražiocu (pozivanje na godišnjicu mature). Kada su u pitanju imena maturanata, pristup tim informacijama u principu nije sporan, osim ukoliko bi se na osnovu datih imena moglo identifikovati o kojim je osobama reč, ako se npr. radi o malom mestu u kome se škola nalazi, pa bi to predstavljalo povredu njihove privatnosti.

Ukoliko su imena maturanata objavljena i javno dostupna, dalje korišćenje tih informacija, odnosno podataka ne bi bilo sporno sa aspekta slobodnog pristupa informacijama i slobode mišljenja i izražavanja. Međutim, ukoliko bi korišćenje dobijenih podataka o ličnosti prevazilazilo lične potrebe pojedinca tj. ako bi dobijene podatke koristio za pravljenje novih zbirki podataka o ličnosti koje bi bile dostupne drugima, putem interneta ili na drugi način, onda to podleže primeni Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

(br.011-00-269/2013-03 od 10.04.2013.)

Od Poverenika je zatraženo mišljenje da li se na zahtev tražioca mogu učiniti dostupnim spiskovi zaposlenih, njihova radna mesta i plate zaposlenih u gradskoj upravi, imajući u vidu odredbe člana 14. Zakona o  slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja o zaštiti privatnosti.

U odgovoru na zahtev  se, između ostalog, navodi da je načelan stav Poverenika da podaci o tome ko je zaposlen ili radno angažovan u organu javne vlasti, na kojim poslovima i koliko je za to plaćen  jesu  informacije koje treba da budu dostupne javnosti, budući da su u vezi sa vršenjem javne vlasti, odnosno njihovim delovanjem u ime autoriteta, a ne u vezi sa privatnim životom, kao i da su za to plaćeni javnim novcem. Takav stav zasniva se na primeni izuzetaka od prava na privatnost, u skladu sa čl.14. st.1.tač.2. citiranog zakona.

Škola je zatražila mišljenje Poverenika da li treba da postupi po zahtevu advokata roditelja učenika te škole, kojim se traže zapisnici školskog Tima za zaštitu dece  od nasilja i ostale zabeleške i izjave o problemima u školi, budući da ti dokumenti sadrže lične podatke o učenicima.

U odgovoru se navodi da Poverenik, kao zaštitnik prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti, odlučuje u drugostepenom postupku i u tom postupku zauzima stav u konkretnom slučaju po žalbi, na osnovu relevantnih činjenica i okolnosti, što bi učinio i u ovom slučaju, ukoliko dođe do žalbe, pa je u vezi sa traženim iznet samo načelan stav :

Najpre, u vezi sa obavezom Škole da postupa po zahtevu, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl.glasnik RS" br.120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), obavezuje školu, kao organ javne vlasti da postupi po svakom zahtevu za pristup informacijama, bez obzira da li udovoljava zahtevu ili odbija zahtev, s tim što u prvom slučaju nema obavezu da donosi rešenje, već o omogućenom pristupu sačinjava samo službenu belešku kao dokaz postupanja( čl. 16. st.9.), a u drugom slučaju je u obavezi da donese rešenje sa obrazloženjem zašto se zahtev odbija i sa poukom o pravnom leku ( čl.16.st.10).Obaveza postupanja po zahtevu postoji čak i kada organ vlasti nema informaciju, o čemu je dužan da obavesti tražioca i postupi u skladu sa čl. 19.Zakona.

Nije sporno da informacije sadržane u zapisnicima školskih timova i drugim zapisima nastalim u vezi sa radom Škole, imaju karakter informacija od javnog značaja u smislu čl.2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i kao takve, one mogu biti legitiman predmet zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, od svakog lica, uključujući roditelje, odnosno njihove advokate,  u skladu sa čl.5.Zakona. U pogledu takvih informacija postoji zakonska pretpostavka o opravdanom interesu javnosti da zna( čl.4. ).

Istovremeno, Zakon u čl. 9. i 14. propisuje uslove i razloge zbog kojih  pravo na slobodan pristup informacijama može biti ograničeno, delimično ili u celosti, pri čemu je teret dokazivanja na postupajućem organu, odnosno Školi. Škola ima obavezu da u predmetnom slučaju, gde i sama prepoznaje obavezu zaštite podataka o ličnosti, primenom tzv. testa javnog interesa iz čl. 8. Zakona, „izvaga" pretežnost interesa, između prava javnosti da zna, na jednoj strani i drugog mogućeg legitimnog prava ili interesa (iz čl. 9. i 14. Zakona,)  kao što je pravo na zaštitu privatnosti ili sigurnost ili drugo važno dobro nekog lica, na drugoj strani.

Polazeći od toga da bi pristup npr. školskim zapisnicima izvesno mogao zadirati u privatnost učenika ili njihovih porodica, Škola, će ceniti da li su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za primenu izuzetaka iz tač.1-3 člana14. Zakona( npr. da se radi o pojavi ili događaju od interesa za javnost), i ako oceni da jesu, informacije će učiniti dostupnim tražiocu i obrnuto. Čak i u slučaju da oceni da pristup dokumentima treba dozvoliti, Škola je dužna da vodi  računa o zaštiti podataka o ličnosti i u vezi s tim, o primeni jednog od osnovnih načela obrade o ličnosti, o načelu srazmernosti iz čl.8. Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (" Sl. glasnik RS" br.97/08 i 104/09-dr.zakon), i da ne dozvoli pristup onim podacima o ličnosti u pogledu kojih javnost ne treba da ima interes da zna, odnosno koji pretežu nad pravom javnosti da zna, kao što su podaci o nacionalnosti, socijalnom statusu, zdravstvenom stanju, adresni podaci i sl., tako što će pre pristupa, u dokumentima zaštiti takve podatke o ličnosti.

Takođe, sa stanovišta primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,  treba imati u vidu da se ne može dovoditi u pitanje pravo javnosti da zna pod vidom zaštite privatnosti, ako se ima u vidu da uvek postoji mogućnost anonimizacije podataka o ličnosti koji su u dokumentima sadržani ili njihove zaštite prekrivanjem, odnosno izdvajanja osetljivih informacija, u skladu sa čl.12. Zakona o slobodnom pristupu informacijama, koji reguliše  delimičan pristup informacijama.

Kod postupanja po zahtevu za pristup informacijama, treba takođe imati u vidu da iz pojma informacije od javnog značaja proističe obaveza organa da informacije koje su učinjene dostupnim tražiocu, moraju biti dostupne i bilo kom drugom potencijalnom tražiocu, odnosno opšte dostupne za javnost, za razliku od  zahteva za ostvarivanje prava u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, u vezi sa obradom sopstvenih podataka o ličnosti, tj. tražioca, u kom slučaju se pristup dozvoljava samo licu na koga se podaci odnose, odnosno njegovom zakonskom zastupniku, ako je reč o maloletnom licu.

(Iz odgovora tražiocu, br.011-00-270/2012-03 od 02.04.2012.)

Podaci o dugovanjima građana za pružene komunalne usluge mogu biti  informacije od javnog značaja. Međutim, radi se o kategoriji informacija koje zadiru u  privatnost i u tom smislu podležu određenim  ograničenjima u skladu sa odredbama člana 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Shodno tome, iz podataka koji se saopštavaju javnosti treba isključiti podatke kojima se može identifikovati građanin, odnosno građani, osim kada postoji njegov, odnosno njihov, izričit pristanak (što je objektivno malo verovatno) ili kada je, svojim ponašanjem, dao povoda da se ta informacija objavi (npr. tvrdio je da uredno izmiruje zakonske obaveze, da ništa ne duguje tom preduzeću i sl.)

Pomenuta ograničenja iz člana 14. se ne moraju uvek primenjivati. Na primer, kada su u pitanju ličnosti od interesa za javnost, naročito nosioci državnih ili političkih funkcija i pod uslovom da je informacija važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši. Razume se, postojanje relevantnih okolnosti i uslova prvostepeni organ ceni  u svakom konkretnom slučaju.

(Iz odgovora Poverenika tražiocu, br 011-00-00008/2006-03  od 8.04.2006.god.)

Udruženje invalida je zahtevom za slobodan pristup informacijama od javnog značaja od gradske uprave, zatražilo fotokopije spiskova korisnika lične invalidnine za ratne vojne i mirnodopske invalide, kao i za korisnike porodične invalidnine, radi sravnjivanja evidencije.

Po žalbi Udruženja zbog nepostupanja organa vlasti, Poverenik je na osnovu čl. 236. Zakona o opštem upravnom postupku, ceneći osnovanost podnetog zahteva,  našao  da zahtev treba odbiti iz sledećih razloga:

Nije sporno da se zahtev žalioca podnet organu vlasti odnosi na informacije nastale u radu, odnosno u vezi sa radom organa vlasti, a da organ vlasti ne spori da se one nalaze u njegovom posedu,  te da kao informacije od javnog značaja, u smislu čl. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,  mogu biti predmet interesovanja  žalioca, odnosno javnosti.

Istovremeno, u konkretnom slučaju se radi o takvoj vrsti informacija koje, bez sumnje, sadrže podatke o ličnosti u smislu čl.3. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl.glasnik RS“ br. 97/08 i 104/09-dr.zakon)čijim pristupom bi se moglo ugroziti pravo na privatnost i druga prava ličnosti, a koje, prema čl. 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,  može biti razlog ograničenja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Članom 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja  predviđeno je da organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako bi time povredio pravo na privatnost, pravo na ugled ili koje drugo pravo nekog lica, osim u slučajevima iz tačke 1), 2) i 3) navedenog člana, odnosno ako se radi o slučaju da je lice u odnosu na koje se traži informacija na to pristalo, ako se radi o ličnosti, pojavi i događaju od interesa za javnost ili se radi o licu koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi sa privatnim životom, dalo povoda za traženje informacije.

Imajući u vidu da je žalilac u ovom slučaju tražio fotokopije spiskova korisnika lične invalidnine za ratne vojne i mirnodopske invalide i korisnika porodične invalidnine, radi sravnjivanja evidencije, Poverenik nalazi da se, u konkretnom slučaju, radi o takvim informacijama koje imaju karakter  podataka o ličnosti u smislu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i to onih iz kategorije naročito osetljivih podataka iz čl. 16. st.1. ovog zakona koji se mogu obrađivati isključivo na osnovu izričite saglasnosti lica na koje se odnose ili kada je to zakonom propisano, te da, obzirom da ne postoje uslovi za primenu citiranih izuzetaka iz čl. 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pristup ovim informacijama ne treba dozvoliti. Ovakav stav Poverenika ne bi doveo u pitanje pravo tražioca na pristup informacijama koje bi se odnosile na iznose sredstva koja se iz budžeta isplaćuju po osnovu invalidnina i sl. tj. na depersonalizovane spiskove za iznosima isplata, što u konkretnom slučaju, očigledno nije bilo predmet interesovanja žalioca, već lični podaci o korisnicima, za potrebe evidencije.

(iz rešenja Poverenika, broj:07-00-00264/2010-03 od 10.02.2011.godine)