Veliki problem u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predstavlja nedostatak znanja, ali i nepostojanje političke volje da se po njemu postupa, saglasni su učesnici okruglog stola organizovanog u okviru nedelje prava javnosti da zna.

 U diskusiji o tome šta nose izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja govorili su Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti,  Jacquelyn Williams-Bridgers, direktorka Projekta za odgovornu vlast, Stanojla Mandić, zamenica poverenika,  Rosana Lemut Strle, bivša zamenica poverenika  Slovenije,  kao i profesori univerziteta, članovi Društva sudija i sudije Upravnog suda.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti podneo je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu zbog osnovane sumnje da u radnjama jednog ili više NN službenih lica Ministarstva unutrašnjih poslova postoje svi elementi krivičnog dela neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka iz člana 146 KZ-a.

Poverenik je prethodno povodom činjenice da su 21. 6. 2018. godine u okviru članka o fudbalskim reprezentativcima Švajcarske na Internet prezentaciji Dnevnog lista "Informer" (kasnije i u drugim medijima) objavljeni izvod iz matične knjige rođenih za Džerdana Šaćirija izdat od strane matične službe Gradske uprave Grada Vranja, kao i izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu za Valjona Behramija, izdati od matične službe Gradske uprave Grada Kraljeva, svi datirani sa istim danom objavljivanja 21. 6. 2018. godine, pokrenuo postupak nadzora.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da je to što je Ministarstvo za evropske integracije stavilo NVO Partneri za demokratske promene Srbija, odnosno javnosti dokument koji sadrži mišljenje i komentare EK o Nacrtu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kao korektan potez, kako sa stanovišta prava javnosti utvrđenih Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, tako i sa stanovišta proklamovane i očekivane transparentnosti procesa pridruživanja.

Upravni sud je presudom odbio tužbu Republičkog javnog tužioca (RJT) za poništaj rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kojim je naloženo da se javnosti učine dostupnom profesionalna biografija postupajućeg tužioca u predmetu „Savamala“, s tim što će pre dostavljanja, zaštititi i učiniti nedostupnim podatke o ličnosti kao što su: adresni podaci, lični matični broj građana, ime roditelja, mesto, dan, mesec i godina rođenja i druge podatke sadržane u tim dokumentima koji nisu od značaja za vršenje tužilačke funkcije.

Poverenik smatra da je presuda očekivana, logična, kao jedino pravno moguća, ali ocenjuje da slučaj, odnosno samo podnošenje tužbe ilustruje sa kakvom neodgovornom lakoćom se postupci i akti Poverenika pokušavaju diskreditovati i diskvalifikovati.

Tužbu protiv Poverenika u slučaju Savamala RJT je podnelo zbog "kršenja zakona na štetu javnog interesa". To je i generalno, a posebno u konkretnoj situaciji bukvalno pravni oksimoron.

Naime, ne samo da je savršeno normalno i opravdano, u skladu sa zakonom i međuanrodno prihvaćenim standardima, da profesionalne biografije nosioca javnih funkcija budu dostupne javnosti, nego je šta više u konkretnom slučaju "sporna" biografija i u vreme podnošenja tužbe protiv Poverenika, čak i pre toga, bila dostupna najširoj javnosti. I to ni manje ni više nego na veb sajtu Državnog veća tužilaca, čijim radom rukovodi upravo republički javni tužilac. Da pod takvim okolnostima RJT kvalifikuje nalog Poverenika kao "kršenje zakona i ugrožavanje javnog interesa" je zaista apsurd.

Statistički podaci o podnošenju tužbi RJT-a zbog "kršenja zakona na štetu javnog interesa", (koje može da podnosi protiv više stotina organa) govore da se one podnose isključivo protiv poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, što implicira zaključak da je poverenik jedini državni organ koji 'krši zakon i ugrožava javni interes', a to je, u atmosferi u kojoj, nažalost, organi vlasti masovno i robusno krše zakone, ekstremno nekorektno.

Ovo pogotovo imajući u vidu da kršenje prava građana ne nailazi, ni izbliza, na adekvatnu krivično pravnu reakciju, ocenjujući da je tužna realnost svakodnevno suočavanje sa mnoštvom ozbiljnih povreda prava na pristup informacijama i prava na zaštitu podataka o ličnosti, od kojih veliki broj ukazuje na sumnju u izvršenje krivičnih dela i od strane službenih lica, a da je istovremeno broj postupaka koje tužilaštva tim povodom pokreće zanemarljiv.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da  činjenica da Ministarstvo pravde već više meseci uskraćuje javnosti Srbije uvid u sadržinu mišljenja koje je od Evropske komisije dobijeno povodom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti u gruboj, očiglednoj suprotnosti sa pravima javnosti i građana Srbije.

Poverenik je već ocenio da je tekst Nacrta, sa stanovišta pravnog poretka Srbije  konfuzan i kontradiktoran, a sa praktičnog stanovišta gotovo neprimenljiv. Nacrt se uopšte ne bavi uređenjem pitanja koja su se u višegodišnjoj praksi pokazala kao izuzetno ozbiljna, otvara mogućnost uporednog vođenja postupaka o istoj stvari, predviđa da Poverenik primenjuje zakone koji su neprimenljivi za nezavisna kontrolna tela, pritom bez instrumenata za njihovu  primenu. Usvajanje ovakvog zakona imalo bi za posledicu još veću pravnu nesigurnost i direktno ugrozilo prava građana. S tim u vezi, Poverenik će ovih dana dostaviti Ministarstvu, još jednom, veoma obimno mišljenje.

 Zbirni mesečni statistički podaci iz oblasti dostupnosti informacija i zaštite podataka o ličnosti na dan 31.10.2019. U PROCEDURI: 3.959 OBRAĐENO: 82.810

Opširnije...
 Portal otvorenih podataka