Upravni sud je presudom odbio tužbu Republičkog javnog tužioca (RJT) za poništaj rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kojim je naloženo da se javnosti učine dostupnom profesionalna biografija postupajućeg tužioca u predmetu „Savamala“, s tim što će pre dostavljanja, zaštititi i učiniti nedostupnim podatke o ličnosti kao što su: adresni podaci, lični matični broj građana, ime roditelja, mesto, dan, mesec i godina rođenja i druge podatke sadržane u tim dokumentima koji nisu od značaja za vršenje tužilačke funkcije.

Poverenik smatra da je presuda očekivana, logična, kao jedino pravno moguća, ali ocenjuje da slučaj, odnosno samo podnošenje tužbe ilustruje sa kakvom neodgovornom lakoćom se postupci i akti Poverenika pokušavaju diskreditovati i diskvalifikovati.

Tužbu protiv Poverenika u slučaju Savamala RJT je podnelo zbog "kršenja zakona na štetu javnog interesa". To je i generalno, a posebno u konkretnoj situaciji bukvalno pravni oksimoron.

Naime, ne samo da je savršeno normalno i opravdano, u skladu sa zakonom i međuanrodno prihvaćenim standardima, da profesionalne biografije nosioca javnih funkcija budu dostupne javnosti, nego je šta više u konkretnom slučaju "sporna" biografija i u vreme podnošenja tužbe protiv Poverenika, čak i pre toga, bila dostupna najširoj javnosti. I to ni manje ni više nego na veb sajtu Državnog veća tužilaca, čijim radom rukovodi upravo republički javni tužilac. Da pod takvim okolnostima RJT kvalifikuje nalog Poverenika kao "kršenje zakona i ugrožavanje javnog interesa" je zaista apsurd.

Statistički podaci o podnošenju tužbi RJT-a zbog "kršenja zakona na štetu javnog interesa", (koje može da podnosi protiv više stotina organa) govore da se one podnose isključivo protiv poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, što implicira zaključak da je poverenik jedini državni organ koji 'krši zakon i ugrožava javni interes', a to je, u atmosferi u kojoj, nažalost, organi vlasti masovno i robusno krše zakone, ekstremno nekorektno.

Ovo pogotovo imajući u vidu da kršenje prava građana ne nailazi, ni izbliza, na adekvatnu krivično pravnu reakciju, ocenjujući da je tužna realnost svakodnevno suočavanje sa mnoštvom ozbiljnih povreda prava na pristup informacijama i prava na zaštitu podataka o ličnosti, od kojih veliki broj ukazuje na sumnju u izvršenje krivičnih dela i od strane službenih lica, a da je istovremeno broj postupaka koje tužilaštva tim povodom pokreće zanemarljiv.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da  činjenica da Ministarstvo pravde već više meseci uskraćuje javnosti Srbije uvid u sadržinu mišljenja koje je od Evropske komisije dobijeno povodom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti u gruboj, očiglednoj suprotnosti sa pravima javnosti i građana Srbije.

Poverenik je već ocenio da je tekst Nacrta, sa stanovišta pravnog poretka Srbije  konfuzan i kontradiktoran, a sa praktičnog stanovišta gotovo neprimenljiv. Nacrt se uopšte ne bavi uređenjem pitanja koja su se u višegodišnjoj praksi pokazala kao izuzetno ozbiljna, otvara mogućnost uporednog vođenja postupaka o istoj stvari, predviđa da Poverenik primenjuje zakone koji su neprimenljivi za nezavisna kontrolna tela, pritom bez instrumenata za njihovu  primenu. Usvajanje ovakvog zakona imalo bi za posledicu još veću pravnu nesigurnost i direktno ugrozilo prava građana. S tim u vezi, Poverenik će ovih dana dostaviti Ministarstvu, još jednom, veoma obimno mišljenje.

Predstavnici Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti razgovarali su sa direktorkom Republičkog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Draganom Kalinović, u vezi sa upotrebom kartica za penzionere i zaštitom podataka.

Poverenik je, dok je još bila na nivou ideje, podržao inicijativu Fonda PIO, s početka ove godine, o nameri izdavanja penzionerskih kartica sa minimumom potrebnih podataka za dokazivanje statusa penzionera, ocenivši da je rešenje korisno sa stanovišta obrade i zaštite podataka o ličnosti. Osim što sadrži minimum podataka neophodnih u svrhu identifikacije, karticu za penzionere izdaje Fond PIO koji, u skladu sa zakonom, raspolaže matičnim evidencijama osiguranika i korisnika prava kao verodostojnim izvorom podataka, za razliku od drugih personalizovanih dokumenata koje izdaju pojedine lokalne samouprave (Senior kartice i sl.).

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti dostavio je Višem javnom tužilaštvu (Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal) informaciju o dosadašnjem toku postupka nadzora nad sprovođenjem i izvršavanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) а povodom mobilne aplikacije "Izabrani doktor".

Poverenik je Višem javnom tužilaštvu predložio da razmotri dostavljenu dokumentaciju i ispita osnovanost sumnji koje ukazuju na izvršenje krivičnog dela iz člana 146. KZ - neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izrazio je ozbiljnu zabrinutost povodom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji , uz ocenu da predstavlja "usaglašen tekst sa komentarima Evropske komisije i Eurojust-a", Ministarstvo pravde nedavno objavilo na svom veb sajtu.

Poverenik ocenjuje da veoma ozbiljne razloge za zabrinutost predstavljaju kako sama sadržina zakona tako i način na koji se on priprema, odnosno navodno vodi javna rasprava o njemu.

S tim u vezi poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:

Упознајте Повереника

Zbirni mesečni statistički podaci iz oblasti dostupnosti informacija i zaštite podataka o ličnosti na dan 31.7.2019. U PROCEDURI: 3.465 OBRAĐENO: 79.751

Opširnije...
Portal otvorenih podataka